Karijera je rezultat aktivnosti čoveka u poslovnom, porodičnom i društvenom životu. Predstavlja razvoj pojedinca u učenju i radu tokom života.
U periodu smo života kada imamo određeni stav prema onim oblastima nauke koje volimo i kojima želimo da se bavimo, ali ti stavovi nisu baš najjasniji. Evo nekoliko korisnih saveta vezanih za odabir karijere:

Jednu karijeru može da sačinjava:
• radno iskustvo
• društvena uključenost
• zaposlenje
• kulturne akivnosti
• trening
• interesi
• volonterski rad
Najbolji način da pronađete savršeno zanimanje za sebe je svakako karijerno savetovanje. Naša škola ima tim za ovakvu vrstu savetovanja i trudi se da preko raznih predavanja pomogne učenicima da odaberu idealnu karijeru za sebe. Sve što treba da uradite jeste da odete kod psihologa i ugovorite karijerno savetovanje.

Veliko pitanje koje sebi postavljaju svi oni koji su u ovakvoj vrsti dileme je:“Da li je bolje da radim ono što baš i ne volim i od toga dobro zarađujem ili da radim ono što volim iako znam da mi to možda neće doneti stalan posao i/ili sigurnu platu?”
Svoje planove treba da orijentišete prema onome u čemu se pronalazite, ali treba u obzir uzeti i mnoge druge “sitnice”.

Koraci u upravljanju karijerom
• Postaviti cilj karijere
• Ustanoviti trenutno stanje
• Odrediti rešenja/načine kojima će se ostvariti cilj
• Pratiti ostvarenja

Pri odabiru karijere moramo biti pažljivi i poznavati sebe, svoje želje i mogućnosti, ali pre svega imati vere i upornosti da uspemo u onome čime zaista želimo da se bavimo.

Linkovi ka personalnim testovima za pomoć pri karijernom usmeravanju:

http://tests.dreamfoundation.eu/career-test/page1?locale=sr
https://www.akademijaoxford.com/test-profesionalnih-sklonosti.php
https://www.prijemni.rs/kalkulator-za-profesionalnu-orijentaciju/

novinari TSZ:
Ksenija Bubanja,Anja Stojkovic,Sofija Stefanović

Ма то је само још један безазлени вирус. Цела ово пандемија почела је овом реченицом где ми поричемо колико је све ово озбиљно и да ће све ово брзо да прође.
То је управо оно што не треба да радимо. Требамо схватити ову ствар озбиљно и да се придржавамо мера заштита које су потребне. Пандемија корона вируса направила је пометњу широм света,број заражених и преминулих расте из дана у дан. Поред страха од самог добијања вируса и бриге за блиске људе, доста ме анксиозном чини и чињеница да је корона окупирала сваку област мог живота. Праћењем вести на тему COVID-19 направило је пометњу у мојој глави и почела сам претерано да размишљам о томе, да тражим што више информација и да тражим рационално објашњење зашто се све ово догађа. Томе додатно могу допринети наслови на друштвеним мрежама и разне неистине о овом вирусу. Изазивају страх, забринутост, панику и долази до неприхватљивог понашања с циљем да избацим то из себе. Тада сам у стању да ударим у било шта и разбацам све по соби како бих се смирила. Јако је непозната и неприхватљива ситуација у којој се налазимо, све је ускраћено, сви су ригорозни и утисак је да нам је живот паузиран до даљњег. Људи не схватају и даље све ово озбиљно. Уместо да седе у својим кућама и покушају на било кој начин да се заштите од вируса, они шетају ,виђају се са другим људима. Држе се логике „Ма није то ништа страшно,брзо ћу ја,неће мени бити ништа,то су само моји пријатељи…“. Управо то не треба радити. Погоршаће се на тај начин стање и шириће се вирус још више. Иако су то твоји,наши,моји пријатељи боље је водити се логиком да останемо код куће и заштитимо пре свега себе, своје пријатеље и породицу тиме што ћемо водити хигијену и строго се придржавати забране изласка. Неки нису свесни колико могу угрозити свој живот па шетају чак и без заштите. Ванредно стање је са собом донело потешкоће са школовањем. Требало је прилагодити се настави преко интернета и одвићи се од учења у групама. Унело је пуно забринутости како ћемо се снаћи у свему томе за разлику од оних који су школу већ завршили и немају проблема с тим. Начини на које ја покушавам да потиснем све ово на страну су: слушање музике, гледање филмова, разговор са пријатељима путем друштевих мрежа, читање књига… Плачем као мало дете понекад зато што не могу да изађем да прошетам и видим се са драгим особама. Уместо да размишљам и бринем почела сам да вежбам и радим неке ствари да бих скренула мисли од свега овога. Углавном пустим неку комедију и смејем се шаљивим садржајима на интернету како би ми брже прошло време. А пре него што заспим маштам како ће бити лепо када се све ово заврши.
Тешко је протумачити какво понашање је опрезно, а какво параноично у оваквим ситуацијама. Са једне стране, страх ме је и изолације, нервозе и хистерије која може да уследи. Са друге стране, ако је то једини начин да се сузбије ширење вируса, треба то поштовати и следити оно што говоре лекари.

Милица Буњић С-21

U protekla dva meseca svedoci smo situacije koja se dešava u svetu, pa i u našoj državi, svima poznata kao pandemija KORONA virusom. Ceo svet proživljava isto što i mi. Dugotrajna izolacija, mnogo žrtava i obolelih, strah, uznemirenost, bes i sve što je karakteristično za ovakvu situaciju. Mere bezbednosti se konstantno pooštravaju od strane nadležnih, dovodeći do još većeg intenziteta i naglašenosti ovih emocija.

Na početku naš narod ovaj virus nije shvatio kao nešto ozbiljnije iz razloga što nije bio prisutan u našim krajevima već su bitku vodile druge države. Prvo se pojavio u Kini gde je stradalo više hiljada ljudi. Virus je počeo brže da se širi i stigao i do nas. Postalo je jasno da treba da zaštitimo svoje zdravlje,a dati su nam i načini kako – nosimo maske i rukavice, štitimo se od kontakata i sve će biti u redu. Ali šta je sa našim mentalnim zdravljem? Kako da se naš um zaštiti od situacije u kojoj nikada ranije nismo bili?
Naš um koristi sopstvene, psihološke mehanizme odbrane kako bi sebi olakšao. Ovi mehanizmi odbrane služe prvenstveno očuvanju celovitosti naše ličnosti i naše slike o sebi.

Pre izolacije i svih mera bezbednosti većina ljudi je razmišljala: „Ma, to je samo običan, bezazlen virus, čemu tolika panika!?“ ili “Ma to nije ništa, to je izmišljena priča, samo preuveličavaju.” To bi bila negacija jer odbijamo da stvarnost, činjenica ili ponašanje ne postoje. Kod male dece se često javlja regresija, spuštanje na niži stupanj u razvoju ličnosti. Deca koja mnogo slušaju dešavanja o trenutnoj situaciji misleći da je korona neko izmišljeno biće koje bi moglo da im naudi, od roditelja često zahtevaju da spavaju sa njima ili sa upaljenim svetlom, da ih čuvaju više nego obično. Čak bi moglo da dođe i do mokrenja u krevetu.

Acting out se kao ispoljavanje neprihvatljivog ponašanja sa ciljem izražavanja misli i osećanja javlja kod osoba koje u ovoj situaciji imaju problem sa zatvorenim prostorom i koje teško prihvataju mere bezbednosti. One će svoj bes ispoljiti na neprihvatljiv način (npr. udaraće u zid, bacaće stvari…). Kada sopstvene neprijatne emocije ne želimo da pokažemo iskoristićemo potiskivanje. Dobar primer u ovoj situaciji za to je kada osoba strahuje ali svoj strah neće pokazati već će govoriti „Ja se ne plašim, to je prolazna stvar“.

U iskušenju smo da, se svađamo sa porodicom jer koristimo pomeranje straha i besa kada dođe do novih mera bezbednosti jer ne možemo da se suprotstavimo ljudima koji su tu odluku doneli već ćemo praviti svađu u kući. Za razliku od onih koji ispoljavaju svoje emocije ima i onih koji posvećuju sve svoje vreme čitanju o virusu – oni koriste mehanizam odbrane koji se naziva intelektualizacija. Oni će tražiti dodatna objašnjenja za istu.
Kada želimo da ostvarimo neki cilj koji smo zamislili ,a znamo da se izlažemo riziku, mi ćemo iskoristiti racionalizaciju našeg ponašanja.U ovoj situaciji dobar primer za to je: „Idem samo da se vidim sa nekoliko prijatelja iz Beograda, neću baš odmah da se zarazim“..
.

Na kraju, naš um se trudi da zaštiti naše mentalno zdravlje na najbolji način koji ume. Pomozimo mu i iskoristmo ovaj mali višak slobodnog vremena trudeći se se da ga što više provodimo sa porodicom, da učimo, čitamo knjige, gledamo filmove i serije… Zaštitimo naše zdravlje i trudimo se da iz svega ovoga nešto naučimo i o sebi i o drugima, da rastemo i da se razvijamo i da izađemo bar podjednako vedri kao što smo bili i pre korone.

Mihailović Pavle
Antić Milja

Pitanje koje se muči i muškarce i žene od davnina jeste da li muškarac i žena mogu zaista biti samo prijatelji? Gde se završava prijateljstvo, a počinje romantična ljubav?
Možda odgovor na ova pitanja leži u našem sagledavanju prijateljstva i ljubavi i često sklonosti da jedno pomešamo sa drugim. Pa hajde da definišemo oba pojma.

Defincija prijateljstva: Prijateljstvo podrazumeva emocijalnu podršku, prihvatanje, lojalnost, poštovanje, zajedničke aktivnosti I druženje.
Za prijateljstvo je potrebno: poverenje, strpljenje, poštovanje, solidarnost, lojalnost, savetovanje, podržavanje, slaganje…
Definicija ljubavi: Ljubav je stanje jake emotivne naklonosti prema nekome ili nečemu
Za ljubav je potrebno: poverenje, podrška, lojalnost, slaganje, volja, istrajnost, samouverenje…

U mnogim društvima muško-ženska prijateljstva smatraju se neprikladnim I očekivana su samo do puberteta. Zbog toga su ovi odnosi često uzrok ljubomore u romantičnim vezama ili braku, zbunjuju prijatelje i porodicu, a ponekad i njih same. Oba pola preferiraju prijateljstva koja karakteriše emocijalna ekspresija, bezuslovna podrška, poverenje… Istraživanja pokazuju da je to najčešći slučaj u evropskim zemljama. Sumnja se da bar jedno od njih prikriva romantične emocije. Kako bi se razjasnili ovi odnosi, važno je reći da muškarci i žene imaju slične ideje o tome šta znači biti blizak sa nekim i sta znači imati bliskog prijatelja. A znakovi koji poazuju da vaše prijateljstvo možda nije samo prijateljstvo su: flertovanje, često vas dodiruje, pokušava da napravi kontakt očima, osećate da vas na neki način gleda drugačije od ostalih…
Mediji su često krivi za negativno mišljenje o muško-ženskom prijateljstvu, te mnogi smatraju da je ovakvo prijateljstvo samo prelazni period do nekog višeg nivoa između njih, da bi smo to utvrdili pozvaćemo se na anketu koju smo postavili poznanicima.

Anketirali smo naše vršnjake na ovu temu i evo šta su oni rekli.
Na pitanje: “Da li veruješ u muško-ženska prijateljstva I da li je moguće da se iz tog prijateljstva stvori ljubav?” dobili smo sledeće odgovore:
1. Verujem, ali zavisi od toga kako devojka izgleda, ako ona dobro izgleda teško da će muškarac nju gledati samo kao drugaricu. Ljubav može da se stvori vremenom, i te veze uglavnom budu sa manje ljubavi, ali sa više poštovanja i razumevanja i uglavnom su uspešne.
2. Verujem, imam dosta prijatelja, tako da verujem. Može da se stvori ljubav iz prijateljstva.
3. Verujem ali je retkost. Nekad, ne odmah, ali vremenom, mislim da uvek neko ima osećanja za tu osobu, zavisi od bliskosti. Ako se tipa ne misli na nerazdvojna prijateljstva, nema šanse, a ako je samo radi reda onda je moguće. Ali I neka prijateljstva iz detinjstva su prerasla u ljubav tako da nema pravila.
4. Očigledno je da verujem u muško-ženska prijateljstva, potpuno je ok da muškarac I devojka budu prijatelji. I da, verujem da može da se stvori ljubav iz prijateljstva, što ne bi mogla, ali u mom slučaju naravno NE.
5. Što se mene tiče mislim da ne postoje takva prijateljstva zato što su ipak to muška I ženska osoba I prevelika je privlačnost, ljubav se itekako stvori pre ili kasnije.
6. Ja iskreno verujem u muško-ženska prijateljstva ali zavisi. Mislim da postoje ako se druže od malena I ako su I jedan I drugi prijateljski nastrojeni, ali u većini slučajeva ako se kasnije upoznaju jedno se zaljubi I onda se pokvari prijateljstvo. A ljubav može da se stvori iz prijateljstva I to su obično najbolje I najduže veze, možda čak I za ceo život jer su I jedno I drugo dosta razumni u takvim situacijama I svega svesni. Poznaju se u potpunosti, znaju međusobne navike I jednostavno su navikli jedno na drugo I na međusobna ponašanja.
7. Ja verujem u muško-ženska prijateljstva, mislim da su takva pojedina prijateljstva iskrenija od pojedinih ženskih samo… Iskreno imam više muških prijatelja nego ženskih ali to je sve ok po meni. Ali ipak na neki način može da se stvori ljubav.
8. Muško-ženska prijateljstva postoje, međutim smatram da će makar na trenutak da ti padne na pamet ta osoba u drugom kontekstu, I smatram da je to normalno jer ako se sa nekim čuješ svaki dan I deliš sa njim I dobro I loše sam mozak će da počne da simpatiše tu osobu ali naravno I da ostane na tome I da se ugasi vremenom.

Postavili smo anketu osobama koje smo sreli:
1.Da li veruješ u ljubav?
a)DA b)NE c)MOŽDA d)AKO JE PRAVA
2.Da li veruješ u prijateljstvo?
a)NE BAŠ b)DA c)NARAVNO d)AKO JE UZVRAĆENO
3.Koliko često vidiš određenog druga ili drugaricu u drugom kontekstu? Obrazloži svoj odgovor.
a)RETKO b)ČESTO

Skoro 73% ljudi reko je da veruje u ljubav,
24% da veruje u prijateljstvo,
I 87% da su često bili zaljubljeni u prijatelje.

Činjenica je da je teško definisati oba pojma tako da se uklope u svačije poimanje prijateljstva odnosno ljubavi. Svako na drugačiji način vidi i oseća prijateljstvo i ljubav. Naša preporuka je da razmislite šta za vas podrazumeva ljubav, a šta prijateljstvo, da se vodite i znanjem i srcem i otvoreno i bez stida pokazujete svoja osećanja!

Milja Antić i Pavle MIhailović, S21