Author Archive: psiholog

U protekla dva meseca svedoci smo situacije koja se dešava u svetu, pa i u našoj državi, svima poznata kao pandemija KORONA virusom. Ceo svet proživljava isto što i mi. Dugotrajna izolacija, mnogo žrtava i obolelih, strah, uznemirenost, bes i sve što je karakteristično za ovakvu situaciju. Mere bezbednosti se konstantno pooštravaju od strane nadležnih, dovodeći do još većeg intenziteta i naglašenosti ovih emocija.

Na početku naš narod ovaj virus nije shvatio kao nešto ozbiljnije iz razloga što nije bio prisutan u našim krajevima već su bitku vodile druge države. Prvo se pojavio u Kini gde je stradalo više hiljada ljudi. Virus je počeo brže da se širi i stigao i do nas. Postalo je jasno da treba da zaštitimo svoje zdravlje,a dati su nam i načini kako – nosimo maske i rukavice, štitimo se od kontakata i sve će biti u redu. Ali šta je sa našim mentalnim zdravljem? Kako da se naš um zaštiti od situacije u kojoj nikada ranije nismo bili?
Naš um koristi sopstvene, psihološke mehanizme odbrane kako bi sebi olakšao. Ovi mehanizmi odbrane služe prvenstveno očuvanju celovitosti naše ličnosti i naše slike o sebi.

Pre izolacije i svih mera bezbednosti većina ljudi je razmišljala: „Ma, to je samo običan, bezazlen virus, čemu tolika panika!?“ ili “Ma to nije ništa, to je izmišljena priča, samo preuveličavaju.” To bi bila negacija jer odbijamo da stvarnost, činjenica ili ponašanje ne postoje. Kod male dece se često javlja regresija, spuštanje na niži stupanj u razvoju ličnosti. Deca koja mnogo slušaju dešavanja o trenutnoj situaciji misleći da je korona neko izmišljeno biće koje bi moglo da im naudi, od roditelja često zahtevaju da spavaju sa njima ili sa upaljenim svetlom, da ih čuvaju više nego obično. Čak bi moglo da dođe i do mokrenja u krevetu.

Acting out se kao ispoljavanje neprihvatljivog ponašanja sa ciljem izražavanja misli i osećanja javlja kod osoba koje u ovoj situaciji imaju problem sa zatvorenim prostorom i koje teško prihvataju mere bezbednosti. One će svoj bes ispoljiti na neprihvatljiv način (npr. udaraće u zid, bacaće stvari…). Kada sopstvene neprijatne emocije ne želimo da pokažemo iskoristićemo potiskivanje. Dobar primer u ovoj situaciji za to je kada osoba strahuje ali svoj strah neće pokazati već će govoriti „Ja se ne plašim, to je prolazna stvar“.

U iskušenju smo da, se svađamo sa porodicom jer koristimo pomeranje straha i besa kada dođe do novih mera bezbednosti jer ne možemo da se suprotstavimo ljudima koji su tu odluku doneli već ćemo praviti svađu u kući. Za razliku od onih koji ispoljavaju svoje emocije ima i onih koji posvećuju sve svoje vreme čitanju o virusu – oni koriste mehanizam odbrane koji se naziva intelektualizacija. Oni će tražiti dodatna objašnjenja za istu.
Kada želimo da ostvarimo neki cilj koji smo zamislili ,a znamo da se izlažemo riziku, mi ćemo iskoristiti racionalizaciju našeg ponašanja.U ovoj situaciji dobar primer za to je: „Idem samo da se vidim sa nekoliko prijatelja iz Beograda, neću baš odmah da se zarazim“..
.

Na kraju, naš um se trudi da zaštiti naše mentalno zdravlje na najbolji način koji ume. Pomozimo mu i iskoristmo ovaj mali višak slobodnog vremena trudeći se se da ga što više provodimo sa porodicom, da učimo, čitamo knjige, gledamo filmove i serije… Zaštitimo naše zdravlje i trudimo se da iz svega ovoga nešto naučimo i o sebi i o drugima, da rastemo i da se razvijamo i da izađemo bar podjednako vedri kao što smo bili i pre korone.

Mihailović Pavle
Antić Milja

Svi mi se različito ponašamo kada se zaljubimo u nekog i kada započnemo vezu. Neko želi da što više vremena provodi sa momkom ili devojkom, nekome je potrebno više vremena za sebe i prijatelje, neko se brzo zaljubi, ali brzo i „odljubi“ itd. Odnosi među ljudima uopšte su vrlo složeni, a ljubavni odnosi, čini nam se, najsloženiji. Da bismo ostvarili što bolje ljubavne odnose sa dragom osobom, važno je da razumemo prvenstveno sebe i način na koji se mi ponašamo kada se zaljubimo i kada smo u vezi, a zatim da pokušamo da razumemo i tu drugu osobu. Navešćemo najčešće stilove ljubavi i načine ponašanja u vezi, a vi pokušajte da pronađete kom stilu pripadate vi, a kome vaša devojka ili momak.

Preokupirani stil

Ako imate preteranu potrebu da budete bliski sa momkom ili devojkom, da se veoma često čujete ili dopisujete, da sve svoje vreme provodite sa voljenom osobom, a pri tom zanemarujete druge obaveze, verovatno pripadate ovom stilu. U vezu ulazite, jer ne možete biti sami, lako se zaljubljujete, idealizujete partnera i novu vezu. Vaš odnos karakterišu: bes, strast, ljubomora, posesisvnost. Posvećeni ste vezi više nego vaš partner, ali ste dominantni, zavisniji i zahtevniji. Teško podnosite raskid, pa često ostajete u vezama uprkos očiglednim i ozbiljnim problemima. Više uživate u grljenju i maženju nego u strastevnim emocijama. Reagujete na probleme uznemirenošću, a kao posledice se javljaju nametljivost i preterana briga.

Izbegavajući stil

Osobe ovog tipa imaju negativnu sliku o drugima, a pozitivnu o sebi. One su nepoverljive osobe koje veruju da se samo na sebe mogu osloniti. Ne veruju ljudima jer se plaše da će ih bliske osobe izdati.Strah pokazuju tako što u nekim situacijama izgledaju hladno, daleko i nedostupno. Oni se plaše intimnosti i neugodno im je kada su sa nekim bliski, kada je neko zavistan od njih ili su oni od nekoga zavisni. Oni su sami sebi dovoljni, nezavisni i površni. Više cene materijalne stvari (dobar kompjuter, mobilni telefon, skupa odeća i slično) i fizički izgled osobe nego bliske odnose, nežnost i razmevanje. Potrebno im je manje nežnosti i intimnosti nego drugim ljudima, tako da će verovatnije posvetiti vreme učenju, hobiju i prijateljima nego da ga provedu sa momkom/devojkom. Veze su im često površne ili kratkotrajne.

Bojažljivi stil

Ako se osećate uznemireno i uplašeno kada uđete u vezu, ne znate kako da se ponašate u vezi i imate želju da pobegnete iz takvih situacija, verovatno pripadate bojažljivom stilu. Ljudi sa ovim stilom pokazuju strah od gubitka partnera, ali istovremeno izbegavaju zbližavanje. Zbog toga su njihove veze „retke ili haotične“. Često biraju problematične osobe. Mogu da mesecima maštaju o nekome, a da zatim da se „ohlade“ u trenutku bez ikakvog posebnog razloga. Skloni su da za sve probleme krive sebe, a s obzirom na njihovu nesigurnost, imaju strah da neće naći drugog partnera, pa zbog toga ostaju u vezama. Brinu se da li ih partner voli u onoj meri u kojoj oni vole partnera i da li će ih partner ostaviti. Istovremeno, mogu da raskinu zbog sitnice i da se ponašaju kao da nikada nisu ni bili u vezi sa tom osobom.

Sigurni stil

Ako imate visoko samopozdanje, pozitivan stav prema drugima i ostvarujete intimnost u odnosima, verovatno pripadate ovom stilu. Dobro balansirate između želje da budete u vezi i samostalnosti. Vaš odnos u vezi odlikuju bliskost, poštovanje, poverenje i otvorenost. Slika o partneru je realna, vidite ga onakvim kakav jeste. Uvek nađete rešenje da problem rešite na miran način, razgovorom. Zainteresovani ste za ljubav i uživate u fizičkom kontaktu. Osetljivi ste prema potrebama druge osobe, pružate emocionalnu podršku i zabrinuti ste kada je vaš momak/devojka u nevolji. Volite da provodite vreme sa devojkom/momkom, ali uživate i u svom slobodnom vremenu i svojim aktivnostima.

Anđela Vučić, Jovana Đurović, Jovana Punčić i Maša Stojanović, S21

Ljudi su skloni da odlože neprijatne zadatke i obaveze za sutra, a kada sutra dođe, opet ih pomere za sutra. Život bi verovatno bio mnogo lepši kada se ljudi ne bi budili sa problemima koje su od juče preneli za sutra.
U pozadini odlaganja neprijatnih obaveza je filozofija da je bolje izbeći nego se suočiti sa neprijatnim obavezama i iluzija da će neprijatnosti koje su danas odložene, sutra biti manje neprijatne. Ovaj mehanizam odlaganja neprijatnih obaveza se naziva prokrastinacija.

Prokrastinacija je oblik ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija i zadataka za kasnije. Psiholozi često pominju prokrastinaciju kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi nose sa uznemirenošću vezanom sa otpočinjanje ili završavanje posla. Prokrastinacija može dovesti do stresa, osećaja krivice, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja od strane drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza. Dok je prokrastinacija u određenoj meri sasvim uobičajena, ona postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje osobe.

Ljudi su skloni da prokrastiniraju kod obavljanja aktivnosti koje im se ne dopadaju same po sebi. Iapk, najčešće se prokrastinira kod obavljanja aktivnosti koje su dosadne ili neprijatne, ali ipak imaju neku pozitivnu vrednost za osobu, bilo zato što vode povoljnim ishodima ili zato što sprečavaju druge negativne događaje.

Ovako izgleda razrađen lanac prokrastiniranja:
1. prepoznajete neprijatnu aktivnost
2. osećate se sluđeno oko toga kako da izađete na kraj ili s tim zadatkom/aktivnošću ili sa osećanjem neprijatnosti
3. ulazite u raspravu sami sa sobom – koja se tiče toga da li da se upustite u aktivnost ili ne
4. cenjkate se sami sa sobom i pogađate se – obećavate da ćete to uraditi kasnije, a onda se latite nekog drugog posla
5. druga aktivnost je ona u koju bežite od neprijatnih osećanja i misli. Ove aktivnosti uglavnom puštaju “mozak na pašu” (hrana, teretana, alkohol, droga, TV, video igrice, internet, telefon)
6. kako novi izazovi rastu, krećete se od problema do problema, tako da nikada ne rešite prvi dok ne nastane drugi.
7. nastavljate izbegavajući proces dok vas rokovi ne nateraju da se zadatkom bavite pod tenzijom, ili da od njega odustanete.
8. kunete se, obećavate sebi da se više nikada nećete naći u takvoj poziciji
9. bez obzira na rastuću frustraciju, ponavljate šablon iznova i izonova.

Zašto dolazi do prokrastinacije?

1. Vaš otac je bio veoma strog kad ste bili dete
Timoti Pičil, ekspret za prokrastinaciju, otkrio je da su ćerke strogih očeva uglavnom sklone odlaganju kad odrastu. To je moguće za njih pasivno-agresivni način da se pobune protiv spoljnih pokušaja kontrole, jer to nisu mogle kad su bile male.

2. Nemate dobru percepciju vremena.
Jedna studija je otkrila da pojedini ljudi nemaju isto poimanje sadašnjeg vremena kao većina. Na primer, ako je sada jul 2017. a dobili ste projekat za koji je rok jaunar 2018, veća je šansa da ćete prokrastinirati nego ako je jun 2017, a rok je decembar 2017. To je zato što kategorizujemo vreme po godinama, pa rok koji je ove godine deluje mnogo bliži nego sledeća godina, iako je u oba slučaja reč o šest meseci vremena. Probajte da sledeći put rok smestite u sadašnje vreme. Možete na kalendaru ofarbate te datume u istu boju.

3. Razmišljate u terminima „sve ili ništa“
Izgubiti 10 kilograma izgleda kao veliki poduhvat i privlačno je odlagati ga unedogled. Ljudi koji razmišljaju na način „to je deset kilograma“, teže će ih skinuti od onih koji razmišljaju o tome kao o borbi iz dana u dan i skidanju kilograma po kilograma težine. Jedan način da se borite protiv ovakvog načina razmišljanja je da veliki zadatak radzvojite u više malih i polako stižete do cilja.

4. Nemate milosti prema sebi
Prokrastinatori su običnno više od stresom od ostalih ljudi, pre nego što uopšte počnu da dostižu neki cilj. Prema jednoj studiji, moguće je da same sebe spotiču mislima poput „Previše sam glup da bih učio, pa ću radije vreme provesti na Fejsbuku“. Sa druge strane, ljudi koji su prema sebi pažljivi tokom teških trenutaka, bolje će se samo-regulisati, i bolje će kontrolisati svoje impulse.

5. Niste povezani sa svojim budućim „Ja“
Pičil je istraživao maturante i otkrio da oni koji su manje slični budućem „ja“ kakvo žele da postanu, skloniji su prokrastinaciji kada je u pitanju učenje. Takođe, oni koji manje planiraju i manje razmišljaju o budućnosti nisu dovoljno motivisani da izvrše zadatke. Srećom, moguće je da se bolje povežete sa slikom sebe kakvu želite. Ako biste videli sliku sebe starijeg 20 ili 39 godina, bili biste skloniji da investirate u neku vrstu penzionog fonda.

10 saveta kako sprečiti prokrastinaciju

1. Počnite odmah. Idealno vreme, mesto, klima, i sve ostale okolnosti se nikada neće poklopiti, a zadatak se neće izvršiti sam od sebe. Zato počnite, izgovore ostavite za neku drugu priliku.

2. Donosite odluke. Razmišljajte brzo i efikasno, ali donosite odluke bez previše čekanja. Pa makar i pogrešne. Pogrešna odluka se da ispraviti, ali čekanje na istu, preterana analiza, definitivno ubijaju.

3. Izdelite zadatke na manje celine. Skidajte ih sa spiska jedno po jedno, zadajte realistične deadline za svaku od celina jer generalno ako imate pred sobom veliki zadatak i jedan deadline, nekoliko sitnih nepredviđenih okolnosti mogu u mnogome zakomplikovati situaciju.

4. Uradite prvo najteže. Ukoliko to zadatak dozvoljava, prvo radite najteže taskove. Na početku imate najviše energije, i vremenom ćete se osećati sve umornije ali ujedno i bolje, pa će lakši zadaci idealno odgovarati situaciji.

5. Eliminišite stvari koje vam odvlače pažnju. Svi mi volimo da se okružimo stvarima koje nam odvlače pažnju, ali za završavanje posla to se mora eliminisati. Zato ako zaista želite da nešto uradite, na pola sata, sat, ugasite messengere, Facebook, Twitter, mobilni stavite na vibraciju, nemojte puštati muziku koja vas poziva na razmišljanje i usredsredite se na ono što vam je prioritet.

6. Gađajte problem u glavu. Ako postoji problem, strah, nemojte pokušavati da radite oko problem ako ga možete rešiti. Taj scenario postoji za probleme koji su nerešivi i samo tada ga ima smisla koristiti. Rešavajte one koje možete, dobar je trening, a suočavanje sa strahovima i prevazilaženje daje mnogo energije i čini nas spremnijim za sve nove izazove koje život stavlja pred nas.

7. Pronađite šta vas diže. Ako nađemo način da sebe “ispoštujemo” dugoročno ćemo postići sklad i sabilnost. Mnogo je lakše raditi stvari koje vas možda i ne vesele ako znate da je jedan od narednih koraka nešto što vas motiviše ili raduje. Zato se pokušajte tako i organizovati.

8. Detalje ostavite za kraj. Uradite najvažnije i najkrupnije, detalje i sam finiš ostavite za kraj.

9. Budite dosledni. Nemojte se opuštati. Zalihe i manevarski prostor se prave onda kada ima dovoljno vremena i prilike, a ne kada postane napeto i nemate kud.

10. Završite ono što ste počeli. Ponekad je tih poslednjih nekoliko koraka najteže, ali zapamtite da sve ono pre toga nema neke posebne svrhe bez adekvatnog završetka.

Jovana Badicović i Kristijan Milojević S21

Kada nam neko prepričava situaciju u kojoj se osećao besno, često pomislimo kako bismo mi našli mnogo bolje rešenje i odreagovali mnogo smirenije. Međutim, kada dođe do takve situacije, shvatamo koliko je teško da obuzdamo emocije i isplaniramo postupke. Koliko god se trudili, ne možemo da odreagujemo baš onako kako smo želeli i planirali. Međutim, svaki pokušaj da iskontrolišemo naše ponašanje i da se približimo željenom ponašanju je napredak. Možda nećemo uspeti prvih nekoliko puta, ali svaki pomak i svesno preispitivanje i rad na sebi i svom ponašanju približiće nas željenom ponašanju, a samim tim i željenom ishodu situacije.

Šta je bes?

Bes je emocija koja nastaje kada se osetimo da nas neko ili nešto ugrožava. On je mešavina snažnog nezadovoljstva nekim ili nečim i jakog neprijateljstva prema onome što je izazvalo to nezadovoljstvo. Bes NIJE refleks, nije automatska reakcija. Za naš bes nam nisu krivi drugi, već naše procene situacije u kojoj smo.

Često tvrdimo kada nas neko iznervira da nismo mogli da se kontrolišemo, da su emocije prevagnule i nismo mogli da se suzdržimo. Koliko god da mislimo da je ovo tačno, to je ustvari naš način da opravdamo naše ponašanje. Emocije, kao i nagoni ( npr. za hranom, vodom) mogu se kotrolisati i odložiti na neko vreme. Možete li da sačekate ručak pola sata iako ste gladni? Šta kad vas profesor ne pusti da odete u WC? Da li uspete da se suzdržite?

Ako smo uspeli da naučimo da kontrolišemo naše nagone, možemo naučiti i da kontrolišemo naše emocije. Ne moramo da reagujemo odmah. Ako možemo da istrpimo glad pola sata, zašto ne bismo mogli da odložimo izliv besa i sačekamo par minuta?

Svaka sitacija u kojoj se osećamo besno se sastoji iz tri dela: situacije koja je izazvala naš bes, naše reakcije na tu situaciju i posledica situacije i naše reakcije. Međutim, postoje i neki unutrašnji faktori koji menjaju način kakomi vidimo situaciju, i iskrivljuju realnost. To su naše pretpostavke i uverenja o sebi, drugima i svetu uopšte, koje su najčešče potekle iz naše porodice ili iz nekog našeg negativnog iskustva. Kada smo besni, ta uverenja isplivaju na površinu i teraju nas da vidimo celu situaciju drugačije. Na primer, kada se posvađamo sa nekim, može da nam padne na pamet “Moram da budem u pravu”, “Svi sada misle da sam glup”, “Samo kukavice izbegavaju sukobe” i slično. Ovakve misli su potpuno neistininte i nerazumne, ali mi ipak duboko verujemo u njih i činimo da se naš bes poveća do tačke da ne možemo više da izdržimo. Da se to ne bi desilo, potrebno je da shvatimo da često situcija sama po sebi i nije možda tako loša, već je mi činimo takvom našim mislima i pretpostavkama.

Besometar

Da bismo načili da kontrolišemo bes, važno je da saznamo šta nas čini besnim. Prvo moramo da pronađemo situacije koje izazivaju najviše besa i smislimo kako da pravilnije reagujemo  njim.

Pokušajte da se setite što više takvih situacija i sa što više detalja.

Prebrojte te sitacije i poređajte ih od one koja vas najmanje čini besnim do one koja vas najviše čini besnim. Na primer:

  1. kada me neko slučajno gurne u hodniku

2. kada prijatelj kasni ili ne poštuje neki dogovor

3. rasprava sa profesorom oko ocene

4. ljubomorna scena devojke/momka

5. rasprava sa roditeljima oko izlaska.

Setite se kako reagujete i kako se događaji obično odvijaju u tim situacijama. Da li se svaka od ovih situacija završi svađom? Kako se osećate nakon toga?

Proradite u svojoj glavi (ili zapišite) više mogućih razvoja događaja – kako ste mogli da reagujete, kako biste voleli da ste reagovali, kako je mogla druga osoba da reaguje, kako biste vi voleli da je reagovala. Smislite što više scenarija i odigrajte ih u svojoj glavi.

Sada se setite svih mogćih posledica koje mogu da se dese ako ispoljite svoj bes bez zadrške i promišljanja u situaciji koju ste stavili najviše na lestvici.

Šta biste dobili da ste iskazali svoj bes u toj situaciji? Šta biste izgubili? Možda biste pobedili u nekoj raspravi, ali izgubili prijatelja? Možda biste rekli nešto što zaista ne mislite ili prouzrokovali posledice koje ćete kasnije teško popraviti?

Sada pokušajte da smislite drugačije načine kako biste mogli da reagujete u takvoj situaciji. Zamislite da imate čarobni štapić koji može da reši tu situaciju. Zamislite da ste zamahnuli njime. Kako bi se stvari odvijale?  Kako biste se ponašali? Kako bi izgledalo to idealno rešenje? Jeste li sigurni da vam je potreban magični štapić, da ne možete to i sami?

Ako niste ipak mogli da pronađete neko rešenje, razmislite još malo o toj situaciji. Hoćete li biti besni i dan nakon toga? A za nedelju dana? Za jedan mesec? A za godinu dana? Hoće li i može li ova situacija da vam na bilo koji način promeni život? U većini slučajeva odgovor na sva prethodna pitanja je ne.

Veoma je lako naći razloge i opravdanja za neku nepromišljenu  reakciju kada smo besni: neko nas je uvredio, imali smo loš dan, takvog smo temperamenta i slično. Sve su ovo donekle razumljivi razlozi, ali pitanje je koliko smo spremni da dozvolimo našim emocijama da nas kontrolišu. Svaka emocija je prirodna i u nekom periodu razvoja čoveka služila je u svrhu preživljavanja i prilagođavanja. Dakle, emocije nisu loše i opasne po nas, ali naše ponašanje može biti. Umesto  da se borimo sa svojim „negativnim“ emocijama, za nas je bolje da pokušamo da ih razumemo i da naučimo da ih iskažemo rečima umesto delima.

Vaša Andrijana

Često se dešava da čak i kada nam je veoma važno da se skoncentrišemo na učenje, na primer, pre odgovaranja ili kontrolnog, naša pažnja popušta i odluta prema potpuno nevažnim stvarima. Obično se desi da baš u trenutku kada učimo neko objavi nešto zanimljivo na Facebook-u, počne baš onaj film koji smo želeli da gledamo, ali nikako da stignemo, odjednom dobijemo želju da sredimo sobu i verovatno još mnogo sličnih stvari kojima se opravdavamo zašto nismo učili.

Uhvatite kradljivce vašeg vremena

Ono što svima nama krade vreme kada treba da radimo nešto korisno je uglavnom Internet. Preciznije društvene mreže, igrice, blogovi, časopisi i uopšte, more informacija koje su nam dostupne u svakom trenutku i prosto nas mame.

Dakle, kada učite, isključite kompjuter i zvuke na telefonu koji vas obaveštavaju o stvarima koje nisu od važnosti u tom trenutku. Držite pored sebe parče papira na kojem ćete pisati sve ono što vam je palo na pamet da potražite na netu ili uradite u trenutku dok ste učili. Tek kada završite sa učenjem, uradite stvari sa spiska. Neka vam to bude nagrada za trud.

Pretvorite učenje u naviku

Da bi vam bilo lakše da uopšte počnete da učite, potrebno je da stvorite naviku kada i gde učite. Zato je dobro da napravite plan za svaki dan, nešto kao raspored časova. Upišite u svoj raspored kada, šta, gde i koliko učite. Npr. ponedeljak: 17-18h, istorija, čitaonica; 18:30-19:30 vežbanje matematike sa drugarima, kod kuće. Ovako ste navikli sebe da učite u određeno vreme i na određenom mestu. Pravite raspored za svaku nedelju posebno, u zavisnosti od gradiva i vremena ispitivanja i kontrolnih zadataka. Možete da naviknete sebe da prvo učite lakši predmet ili onaj koji volite, pa onda pređete na teži ili obrnuto, kako vama odgovara. Posle toga možete iskoristiti svoje slobodno vreme bez griže savesti.

Trenirajte svoju pažnju

Zamislite mozak kao mišić. Kao što je našim mišićima potrebna vežba kako bi bili snažni i efikasni, tako je potrebno vežbati i naše umne sposobnosti. Ukoliko previše vremena provodite na društvenim mrežama i uopšte na Internetu, gde postoji ogromna količina informacija, moguće je da je vaša pažnja “naučila” da se brzo prebacuje sa jedne teme na drugu. Dakle, istrenirali ste pažnju da ne ostaje dugo na jednom sadržaju, a to vam je potrebno da biste naučili lekciju.

Kao i kod fizičke aktivnosti, počnite sa laganim vežbama. Pokušajte da se skoncentrišete na čitanje lekcije, na primer, 15 minuta. Zatim napravite pauzu 10 minuta (ali pazite da zaista traje 10 minuta). Posle pauze, povećajte vreme učenja na 20 minuta. Nakon toga, napravite ponovo pauzu od 10 minuta. Cilj je da povećavate vreme učenja, a da pauze ostanu iste. Napravite sebi raspored sa vremenskim periodima koji vama najviše odgovaraju i trudite se da se držite toga.

Kombinujte učenje celine i deo po deo

Neki od nas uče tako što čitaju celu lekciju, trudeći se da je zapamte kao celinu. Neki podele lekciju na smislene celine, najčešće prema podnaslovima i uče deo po deo. Najbolje bi bilo kombinovati ove dve metode. Dakle, prvo pročitajte celu lekciju. Prvo iščitavanje ne mora da bude detaljno, već možete da “preletite” preko lekcije da biste videli o čemu se radi i šta može da bude važno u njoj. Zatim je podelite na nekoliko celina, onako kako je vama najlakše i najsmislenije, i učite deo po deo. Na kraju, kada završite učenje delova, obnovite celu lekciju, trudeći se da je ispričate kao jednu celinu.

Grudva snega

Pronađite najzanimljiviji deo u gradivu koje treba da naučite. Počnite odatle sa učenjem, a zatim dodajte informacije i iz drugih delova. Npr. možete početi sa čitanjem lekcije koju ste poslednju obradili na času ako vam je ona najzanimljivija. U toku čitanja verovatno će vam biti potrebne neke informacije iz prethodnih lekcija da biste je bolje razumeli. Možete se vratiti na prethodnu lekciju, potražiti informaciju koja vam je bila potrebna, i zatim ponovo pročitati lekciju od koje ste počeli, ali sada sa novim znanjem – vaše znanje se tako sve više uvećava, poput grudve snega. Ipak, trudite se da ovu tehniku ne primenjujete prečesto, kako ne biste stvorili zbrku u glavi mešanjem redolseda lekcija.

Iskoristite maštu

Ponekad moramo da naučimo previše stvari koje nam deluju nepovezano. Da biste ih lakše upamtili, pokušajte da osmislite priču u kojoj ćete ih povezati. Vežbajte svoju maštu. Na primer, pokušajte da uvežete sledeće reči i napravite smislenu priču: žirafa, bicikl, haljina, ogledalo, torba, cveće, torta, makaze

.

Ako biste učili ove reči ponavljanjem, to bi verovatno potrajalo. Ali ako zamislite sledeću scenu može vam biti lakše: žirafa vozi bicikl u haljini i vadi ogledalo iz torbe. Uvezali ste već pet nepovezivih reči i čak upamtili njihov redosled. Osmišljavanjem dalje priče, možete povećavati broj reči koje želite da upamtite.

Work while others play so you can play while others work

Vaša Andrijana