Često se dešava da čak i kada nam je veoma važno da se skoncentrišemo na učenje, na primer, pre odgovaranja ili kontrolnog, naša pažnja popušta i odluta prema potpuno nevažnim stvarima. Obično se desi da baš u trenutku kada učimo neko objavi nešto zanimljivo na Facebook-u, počne baš onaj film koji smo želeli da gledamo, ali nikako da stignemo, odjednom dobijemo želju da sredimo sobu i verovatno još mnogo sličnih stvari kojima se opravdavamo zašto nismo učili.

 

Uhvatite kradljivce vašeg vremena

Ono što svima nama krade vreme kada treba da radimo nešto korisno je uglavnom Internet. Preciznije društvene mreže, igrice, blogovi, časopisi i uopšte, more informacija koje su nam dostupne u svakom trenutku i prosto nas mame.

 

Dakle, kada učite, isključite kompjuter i zvuke na telefonu koji vas obaveštavaju o stvarima koje nisu od važnosti u tom trenutku. Držite pored sebe parče papira na kojem ćete pisati sve ono što vam je palo na pamet da potražite na netu ili uradite u trenutku dok ste učili. Tek kada završite sa učenjem, uradite stvari sa spiska. Neka vam to bude nagrada za trud.

 

Pretvorite učenje u naviku

Da bi vam bilo lakše da uopšte počnete da učite, potrebno je da stvorite naviku kada i gde učite. Zato je dobro da napravite plan za svaki dan, nešto kao raspored časova. Upišite u svoj raspored kada, šta, gde i koliko učite. Npr. ponedeljak: 17-18h, istorija, čitaonica; 18:30-19:30 vežbanje matematike sa drugarima, kod kuće. Ovako ste navikli sebe da učite u određeno vreme i na određenom mestu. Pravite raspored za svaku nedelju posebno, u zavisnosti od gradiva i vremena ispitivanja i kontrolnih zadataka. Možete da naviknete sebe da prvo učite lakši predmet ili onaj koji volite, pa onda pređete na teži ili obrnuto, kako vama odgovara. Posle toga možete iskoristiti svoje slobodno vreme bez griže savesti.

 

Trenirajte svoju pažnju

Zamislite mozak kao mišić. Kao što je našim mišićima potrebna vežba kako bi bili snažni i efikasni, tako je potrebno vežbati i naše umne sposobnosti. Ukoliko previše vremena provodite na društvenim mrežama i uopšte na Internetu, gde postoji ogromna količina informacija, moguće je da je vaša pažnja “naučila” da se brzo prebacuje sa jedne teme na drugu. Dakle, istrenirali ste pažnju da ne ostaje dugo na jednom sadržaju, a to vam je potrebno da biste naučili lekciju.

 

Kao i kod fizičke aktivnosti, počnite sa laganim vežbama. Pokušajte da se skoncentrišete na čitanje lekcije, na primer, 15 minuta. Zatim napravite pauzu 10 minuta (ali pazite da zaista traje 10 minuta). Posle pauze, povećajte vreme učenja na 20 minuta. Nakon toga, napravite ponovo pauzu od 10 minuta. Cilj je da povećavate vreme učenja, a da pauze ostanu iste. Napravite sebi raspored sa vremenskim periodima koji vama najviše odgovaraju i trudite se da se držite toga.

 

Kombinujte učenje celine i deo po deo

Neki od nas uče tako što čitaju celu lekciju, trudeći se da je zapamte kao celinu. Neki podele lekciju na smislene celine, najčešće prema podnaslovima i uče deo po deo. Najbolje bi bilo kombinovati ove dve metode. Dakle, prvo pročitajte celu lekciju. Prvo iščitavanje ne mora da bude detaljno, već možete da “preletite” preko lekcije da biste videli o čemu se radi i šta može da bude važno u njoj. Zatim je podelite na nekoliko celina, onako kako je vama najlakše i najsmislenije, i učite deo po deo. Na kraju, kada završite učenje delova, obnovite celu lekciju, trudeći se da je ispričate kao jednu celinu.

 

Grudva snega

Pronađite najzanimljiviji deo u gradivu koje treba da naučite. Počnite odatle sa učenjem, a zatim dodajte informacije i iz drugih delova. Npr. možete početi sa čitanjem lekcije koju ste poslednju obradili na času ako vam je ona najzanimljivija. U toku čitanja verovatno će vam biti potrebne neke informacije iz prethodnih lekcija da biste je bolje razumeli. Možete se vratiti na prethodnu lekciju, potražiti informaciju koja vam je bila potrebna, i zatim ponovo pročitati lekciju od koje ste počeli, ali sada sa novim znanjem – vaše znanje se tako sve više uvećava, poput grudve snega. Ipak, trudite se da ovu tehniku ne primenjujete prečesto, kako ne biste stvorili zbrku u glavi mešanjem redolseda lekcija.

 

Iskoristite maštu

Ponekad moramo da naučimo previše stvari koje nam deluju nepovezano. Da biste ih lakše upamtili, pokušajte da osmislite priču u kojoj ćete ih povezati. Vežbajte svoju maštu. Na primer, pokušajte da uvežete sledeće reči i napravite smislenu priču: žirafa, bicikl, haljina, ogledalo, torba, cveće, torta, makaze

.

Ako biste učili ove reči ponavljanjem, to bi verovatno potrajalo. Ali ako zamislite sledeću scenu može vam biti lakše: žirafa vozi bicikl u haljini i vadi ogledalo iz torbe. Uvezali ste već pet nepovezivih reči i čak upamtili njihov redosled. Osmišljavanjem dalje priče, možete povećavati broj reči koje želite da upamtite.

 

Work while others play so you can play while others work

Vaša Andrijana