Ljudi su skloni da odlože neprijatne zadatke i obaveze za sutra, a kada sutra dođe, opet ih pomere za sutra. Život bi verovatno bio mnogo lepši kada se ljudi ne bi budili sa problemima koje su od juče preneli za sutra.
U pozadini odlaganja neprijatnih obaveza je filozofija da je bolje izbeći nego se suočiti sa neprijatnim obavezama i iluzija da će neprijatnosti koje su danas odložene, sutra biti manje neprijatne. Ovaj mehanizam odlaganja neprijatnih obaveza se naziva prokrastinacija.
Prokrastinacija je oblik ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija i zadataka za kasnije. Psiholozi često pominju prokrastinaciju kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi nose sa uznemirenošću vezanom sa otpočinjanje ili završavanje posla. Prokrastinacija može dovesti do stresa, osećaja krivice, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja od strane drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza. Dok je prokrastinacija u određenoj meri sasvim uobičajena, ona postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje osobe.
Ljudi su skloni da prokrastiniraju kod obavljanja aktivnosti koje im se ne dopadaju same po sebi. Iapk, najčešće se prokrastinira kod obavljanja aktivnosti koje su dosadne ili neprijatne, ali ipak imaju neku pozitivnu vrednost za osobu, bilo zato što vode povoljnim ishodima ili zato što sprečavaju druge negativne događaje.
Ovako izgleda razrađen lanac prokrastiniranja:
1. prepoznajete neprijatnu aktivnost
2. osećate se sluđeno oko toga kako da izađete na kraj ili s tim zadatkom/aktivnošću ili sa osećanjem neprijatnosti
3. ulazite u raspravu sami sa sobom – koja se tiče toga da li da se upustite u aktivnost ili ne
4. cenjkate se sami sa sobom i pogađate se – obećavate da ćete to uraditi kasnije, a onda se latite nekog drugog posla
5. druga aktivnost je ona u koju bežite od neprijatnih osećanja i misli. Ove aktivnosti uglavnom puštaju “mozak na pašu” (hrana, teretana, alkohol, droga, TV, video igrice, internet, telefon)
6. kako novi izazovi rastu, krećete se od problema do problema, tako da nikada ne rešite prvi dok ne nastane drugi.
7. nastavljate izbegavajući proces dok vas rokovi ne nateraju da se zadatkom bavite pod tenzijom, ili da od njega odustanete.
8. kunete se, obećavate sebi da se više nikada nećete naći u takvoj poziciji
9. bez obzira na rastuću frustraciju, ponavljate šablon iznova i izonova.
Zašto dolazi do prokrastinacije?
1. Vaš otac je bio veoma strog kad ste bili dete
Timoti Pičil, ekspret za prokrastinaciju, otkrio je da su ćerke strogih očeva uglavnom sklone odlaganju kad odrastu. To je moguće za njih pasivno-agresivni način da se pobune protiv spoljnih pokušaja kontrole, jer to nisu mogle kad su bile male.
2. Nemate dobru percepciju vremena.
Jedna studija je otkrila da pojedini ljudi nemaju isto poimanje sadašnjeg vremena kao većina. Na primer, ako je sada jul 2017. a dobili ste projekat za koji je rok jaunar 2018, veća je šansa da ćete prokrastinirati nego ako je jun 2017, a rok je decembar 2017. To je zato što kategorizujemo vreme po godinama, pa rok koji je ove godine deluje mnogo bliži nego sledeća godina, iako je u oba slučaja reč o šest meseci vremena. Probajte da sledeći put rok smestite u sadašnje vreme. Možete na kalendaru ofarbate te datume u istu boju.
3. Razmišljate u terminima „sve ili ništa“
Izgubiti 10 kilograma izgleda kao veliki poduhvat i privlačno je odlagati ga unedogled. Ljudi koji razmišljaju na način „to je deset kilograma“, teže će ih skinuti od onih koji razmišljaju o tome kao o borbi iz dana u dan i skidanju kilograma po kilograma težine. Jedan način da se borite protiv ovakvog načina razmišljanja je da veliki zadatak radzvojite u više malih i polako stižete do cilja.
4. Nemate milosti prema sebi
Prokrastinatori su običnno više od stresom od ostalih ljudi, pre nego što uopšte počnu da dostižu neki cilj. Prema jednoj studiji, moguće je da same sebe spotiču mislima poput „Previše sam glup da bih učio, pa ću radije vreme provesti na Fejsbuku“. Sa druge strane, ljudi koji su prema sebi pažljivi tokom teških trenutaka, bolje će se samo-regulisati, i bolje će kontrolisati svoje impulse.
5. Niste povezani sa svojim budućim „Ja“
Pičil je istraživao maturante i otkrio da oni koji su manje slični budućem „ja“ kakvo žele da postanu, skloniji su prokrastinaciji kada je u pitanju učenje. Takođe, oni koji manje planiraju i manje razmišljaju o budućnosti nisu dovoljno motivisani da izvrše zadatke. Srećom, moguće je da se bolje povežete sa slikom sebe kakvu želite. Ako biste videli sliku sebe starijeg 20 ili 39 godina, bili biste skloniji da investirate u neku vrstu penzionog fonda.
10 saveta kako sprečiti prokrastinaciju
1. Počnite odmah. Idealno vreme, mesto, klima, i sve ostale okolnosti se nikada neće poklopiti, a zadatak se neće izvršiti sam od sebe. Zato počnite, izgovore ostavite za neku drugu priliku.
2. Donosite odluke. Razmišljajte brzo i efikasno, ali donosite odluke bez previše čekanja. Pa makar i pogrešne. Pogrešna odluka se da ispraviti, ali čekanje na istu, preterana analiza, definitivno ubijaju.
3. Izdelite zadatke na manje celine. Skidajte ih sa spiska jedno po jedno, zadajte realistične deadline za svaku od celina jer generalno ako imate pred sobom veliki zadatak i jedan deadline, nekoliko sitnih nepredviđenih okolnosti mogu u mnogome zakomplikovati situaciju.
4. Uradite prvo najteže. Ukoliko to zadatak dozvoljava, prvo radite najteže taskove. Na početku imate najviše energije, i vremenom ćete se osećati sve umornije ali ujedno i bolje, pa će lakši zadaci idealno odgovarati situaciji.
5. Eliminišite stvari koje vam odvlače pažnju. Svi mi volimo da se okružimo stvarima koje nam odvlače pažnju, ali za završavanje posla to se mora eliminisati. Zato ako zaista želite da nešto uradite, na pola sata, sat, ugasite messengere, Facebook, Twitter, mobilni stavite na vibraciju, nemojte puštati muziku koja vas poziva na razmišljanje i usredsredite se na ono što vam je prioritet.
6. Gađajte problem u glavu. Ako postoji problem, strah, nemojte pokušavati da radite oko problem ako ga možete rešiti. Taj scenario postoji za probleme koji su nerešivi i samo tada ga ima smisla koristiti. Rešavajte one koje možete, dobar je trening, a suočavanje sa strahovima i prevazilaženje daje mnogo energije i čini nas spremnijim za sve nove izazove koje život stavlja pred nas.
7. Pronađite šta vas diže. Ako nađemo način da sebe “ispoštujemo” dugoročno ćemo postići sklad i sabilnost. Mnogo je lakše raditi stvari koje vas možda i ne vesele ako znate da je jedan od narednih koraka nešto što vas motiviše ili raduje. Zato se pokušajte tako i organizovati.
8. Detalje ostavite za kraj. Uradite najvažnije i najkrupnije, detalje i sam finiš ostavite za kraj.
9. Budite dosledni. Nemojte se opuštati. Zalihe i manevarski prostor se prave onda kada ima dovoljno vremena i prilike, a ne kada postane napeto i nemate kud.
10. Završite ono što ste počeli. Ponekad je tih poslednjih nekoliko koraka najteže, ali zapamtite da sve ono pre toga nema neke posebne svrhe bez adekvatnog završetka.
Jovana Badicović i Kristijan Milojević S21
