Na današnjem intervjuu pričamo sa Nikolom Đorđevićem, učenikom 1. razreda Tehničke škole, smer – Elektrotehničar racunara.

Nikola Đorđević je učenik 1. razreda Tehničke škole Zaječar. Rođen je 29.03.2004. godine. Nikola je veoma uspešan džudista i prvak je Centralne Srbije čak 9 puta.

Zašto si se baš odlučio da treniraš džudo?

– Kada sam prvi put došao na džudo trening stvorio se adrenalin koji mi je prijao svakodnevno i svaki dan bi bio sve veći i veći.

Koliko godina se baviš ovim sportom?

– Bavim se 9 godina.

U kom klubu treniraš?

– Džudo klub „Akademija Todorović“.

Kako izgledaju tvoji treninzi?

– Imamo više vrsta treninga, nekada radimo samo snagu, nekada tehniku, a nekada i kondicioni trening. Prvo treba dobro da se zagrejemo, radimo vežbe u mestu, radimo gimnastiku, a posle gimnastike radimo borbu u parteru kako bi se zagrejali što više. Kada završimo sa zagrevanjem krećemo na tehnike gušenja i poluga. Nakon tehnika gušenja i poluga prelazimo na tehnike bacanja, nekada to budu i požrtvovana bacanja gde žrtvujemo svoju težinu da bi bacili protivnika. Kada završimo sa tehnikama, na kraju treninga slede borbe, borbe nam traju od 4-6 minuta i nakon borbi radimo istezanje. Zagrevanje i istezanje je veoma bitno.

Kako usklađuješ treninge sa školom?

– Pa veoma je bitna organizacija svakog dana, mora da nadjem vremena za učenje, za trening i za odmor, tako da uskladjujem nekako, ali nekad i ne stignem da naučim sve.

Ko je tvoja najveća podrška i motivacija?

– Moja podrška je naravno moja porodica, najviše otac i stric. Sam sam sebi motivacija, nemam omiljenog džudistu za motivaciju.

Koliko medalja si osvojio?

– Osvojio sam 103 medalja.

Da li se pripremaš za nova takmicenja i kakvim rezultatima se nadaš?

– Pripremam se iz dana u dan i nadam se najboljim rezultatima zato što dajem sve od sebe.

Koja ti je pobeda najdraža?

– Sve borbe su mi drage, i kada gubim i kada pobeđujem.

Da li imaš još neki hobi sem džudo-a?

– Nemam.

Kako izgleda tvoj dan?

– Ustajem u 6, a u 6:20 izlazim da trčim, obično trčim oko 5 km. Nakon trčanja se vraćam kući i spremam se za školu. Posle škole dolazim kući i odmaram se, ali posle tog odmora učim i radim domaće zadatke. Kada završim sve to, spremam se za trening i odlazim. Nakon treninga dolazim kući, spremam se za školu i idem da spavam.

Šta bi poručio mladima?

– Mladima bih preporučio da se bave sportom pre svega zbog zdravlja i zato što sport može da im pruži mnogo lepih stvari u životu. 

 

Zahvaljujemo Nikoli Đorđeviću što je odvojio vreme za intervju.

 Novinar: Mihajlo Videnović