Psihološki mehanizmi odbrane u borbi protiv korona virusa

_111279570_gettyimages-1212033983

strah-od-bolesti-psihološko-savetovanje-sana-beograd-4

U protekla dva meseca svedoci smo situacije koja se dešava u svetu, pa i u našoj državi, svima poznata kao pandemija KORONA virusom. Ceo svet proživljava isto što i mi. Dugotrajna izolacija, mnogo žrtava i obolelih, strah, uznemirenost, bes i sve što je karakteristično za ovakvu situaciju. Mere bezbednosti se konstantno pooštravaju od strane nadležnih, dovodeći do još većeg intenziteta i naglašenosti ovih emocija.

Na početku naš narod ovaj virus nije shvatio kao nešto ozbiljnije iz razloga što nije bio prisutan u našim krajevima već su bitku vodile druge države. Prvo se pojavio u Kini gde je stradalo više hiljada ljudi. Virus je počeo brže da se širi i stigao i do nas. Postalo je jasno da treba da zaštitimo svoje zdravlje,a dati su nam i načini kako – nosimo maske i rukavice, štitimo se od kontakata i sve će biti u redu. Ali šta je sa našim mentalnim zdravljem? Kako da se naš um zaštiti od situacije u kojoj nikada ranije nismo bili?
Naš um koristi sopstvene, psihološke mehanizme odbrane kako bi sebi olakšao. Ovi mehanizmi odbrane služe prvenstveno očuvanju celovitosti naše ličnosti i naše slike o sebi.

Pre izolacije i svih mera bezbednosti većina ljudi je razmišljala: „Ma, to je samo običan, bezazlen virus, čemu tolika panika!?“ ili “Ma to nije ništa, to je izmišljena priča, samo preuveličavaju.” To bi bila negacija jer odbijamo da stvarnost, činjenica ili ponašanje ne postoje. Kod male dece se često javlja regresija, spuštanje na niži stupanj u razvoju ličnosti. Deca koja mnogo slušaju dešavanja o trenutnoj situaciji misleći da je korona neko izmišljeno biće koje bi moglo da im naudi, od roditelja često zahtevaju da spavaju sa njima ili sa upaljenim svetlom, da ih čuvaju više nego obično. Čak bi moglo da dođe i do mokrenja u krevetu.

Acting out se kao ispoljavanje neprihvatljivog ponašanja sa ciljem izražavanja misli i osećanja javlja kod osoba koje u ovoj situaciji imaju problem sa zatvorenim prostorom i koje teško prihvataju mere bezbednosti. One će svoj bes ispoljiti na neprihvatljiv način (npr. udaraće u zid, bacaće stvari…). Kada sopstvene neprijatne emocije ne želimo da pokažemo iskoristićemo potiskivanje. Dobar primer u ovoj situaciji za to je kada osoba strahuje ali svoj strah neće pokazati već će govoriti „Ja se ne plašim, to je prolazna stvar“.

U iskušenju smo da, se svađamo sa porodicom jer koristimo pomeranje straha i besa kada dođe do novih mera bezbednosti jer ne možemo da se suprotstavimo ljudima koji su tu odluku doneli već ćemo praviti svađu u kući. Za razliku od onih koji ispoljavaju svoje emocije ima i onih koji posvećuju sve svoje vreme čitanju o virusu – oni koriste mehanizam odbrane koji se naziva intelektualizacija. Oni će tražiti dodatna objašnjenja za istu.
Kada želimo da ostvarimo neki cilj koji smo zamislili ,a znamo da se izlažemo riziku, mi ćemo iskoristiti racionalizaciju našeg ponašanja.U ovoj situaciji dobar primer za to je: „Idem samo da se vidim sa nekoliko prijatelja iz Beograda, neću baš odmah da se zarazim“..
.

Na kraju, naš um se trudi da zaštiti naše mentalno zdravlje na najbolji način koji ume. Pomozimo mu i iskoristmo ovaj mali višak slobodnog vremena trudeći se se da ga što više provodimo sa porodicom, da učimo, čitamo knjige, gledamo filmove i serije… Zaštitimo naše zdravlje i trudimo se da iz svega ovoga nešto naučimo i o sebi i o drugima, da rastemo i da se razvijamo i da izađemo bar podjednako vedri kao što smo bili i pre korone.

Mihailović Pavle
Antić Milja

Leave a Comment