Novinarska sekcija Tehničke Škole u Zaječaru upućuje javnosti DEMANT I KRITIKU na vest ZAMEDIE.RS od 19.01.2017.g. o navodnoj masovnoj tuči u školskom dvorištu. Nije korektno da se učenici predstave kao divljaci koji se navodno masovno tuku. A u stvari se učenici srednjih škola igraju.To se jasno vidi na snimcima. U igru ulazi ko želi,i niko nije primoravan na to. Za sada učenici nikog nisu istukli, čak šta više uče se timskom radu, i uče jednu bitnu životnu lekciju brat za brata i nikog ne ostavljaju na cedilu.Nadamo se da ovakve vesti neće potstaći učenike da učine nešto loše.
To što mediji prenose neistinu i misle da će svakakvim naslovima privući gledaoce, treba da se stide zbog laži koje plasiraju.
Ovako je izvestila Za media :

http://zamedia.rs/stranice/vesti-drustvo/4735/masovna-tuca-u-srednjoj-skoli-u-zajecaru-video

Novinarska Sekcija TŠZ

IEEESTEC-deveta međunarodna konferencija održala se dana 24.11.2016, u Nišu.Ova konferencija nije namenjena samo studentima već i učenicima srednjih škola. Deveta po redu konferencija izvodi se u čast dana Elektronskog fakulteta i svečanoj godišnjici od osnivanja IEEE sekcije u Srbiji i Crnoj Gori.Na konferenciji smo se upoznali sa raznim sistemima, aplikacijama i uređajima, koji su bili zanimljivi dok su neki bili i jako bučni.Na konferenciji se prvo organizovao prijem nagrađenih radova, onda dodela diploma i prezentacija radova.

Tehničare, hemičare, programere, iluzioniste i mnoge druge ste mogli da vidite na Timočkom tornadu.26.11.2016 Je bio dan nauke u našem kraju, u OŠ „Desanka Maksimović“.Osim osnovnih škola tu su doprinos dale i srednje škole i škole sa strane. Pa su osim škole iz Zaječara i Bora, tu bile i škole iz Rumunije. Kroz tornado nauke mogli ste da se upoznate sa čarobnim mlekom, kako da sačuvate vodu, čak ste mogli da se upoznate i sa Teslinim transformatorom. Naša škola je prezentovala LEGO robote, Teslin transformator, uspostavljanje radio veze i obradu fotografije. Najmlađima je najzanimljivije bilo kontrolisanje lego robota, dok su se odrasli zanimali Teslinim transformatorom.

Mnogi učenici koji su završili našu školu su postali uspešni ljdi.
Dokaz su dva bivša učenika naše škole koji su sada već profesori u istoj toj školi koju su završili pre nekoliko godina.
Povodom toga mi smo im postavili par pitanja.

1.Kakve ocene ste imali iz predmeta koje sad predajete?
2.Kakav ste učenik bili u srednjoj, kakav na fakultetu?
3.Najupečatljivija uspomena iz škole i sa fakulteta?
4.Da li ste pre škole radili negde, ako jeste gde?
5.Kako ste dobili posao u školi?
6.Koje predmete predajete?
7.Da li vam je škola pružila sva neophodna sredstva za rad?
8.Kako ste zadovoljni radom učenika?
9.Da li mislite da je ocena merilo znanja? (Zašto?)
10.Da li je teško oćenjivati nečije znanje?
11.Da li je teško biti profesor?
12.Koliko je zajista ta profesija odgovorna?
13.Da li se pre časa spremate, ako da kako i koliko?
14.Da li ste zadovoljni kolegama ?
15.Da li ste posebno zgotivili neku osobu iz škole? (Koju osobu? Zašto?)
16.Da li imate neki doživljaj da ispričate za novine, svejedno da li je događaj vezan za to kada ste išli u školu kao đak ili kao profesor?

Odgovori profesora Srećka

1. Iz elektronike II i merenja u elektronici u srednjoj školi sam imao 2, dok robotiku i testiranje nisam imao na svom smeru.
2. I na fakultetu i u srednjoj sam uvek bio u nekoj sredini.
3. Iz srednje škole najupečatljivija uspomena je ta kada smo svi iz odeljenja doneli sobne papuče i po ulasku na čas preobuvali se.
Dok je na fakultetu definitivno najbolja uspomena elektrijada 2014.god.
4. Pošto se bavim muzikom, sviram klavijaturu i harmoniku, počeo sam da radim još u toku srednje škole dok sam u toku studiranja radio i kao konobar u jednoj piceriji.
5. U školi sam počeo da radim umesto profesorke Biljane Mihajlović a kada se ona vratila počeo sam da radim umesto profesora Nenada Milojkovića.
6. Predajem Robotiku, Testiranje i dijagnostiku mehatronskih sistema, Elektroniku II i Merenja u elektronici.
7. U školi imam sva neophodna sredstva za rad.
8. Radom učenika sam zadovoljan delimično.
9. Ne mislim da je ocena merilo znanja, iz razloga zato što se dešava da učenik nije spreman baš tog časa kada je bio prozvan da odgovara.
10. U principu nije, mada postoje slučajevi gde to baš i nije jednostavno.
11. Biti profesor je jako lepa profesija, koja je istovremeno i jako odgovorna, jer u toku labaratorijskih vežbi morate biti maksimalno skoncentrisani.
Radi se sa naponom i strujom, vrše se različita merenja i ukoliko se ne ispoštuju pravila može doći do povrede.
12. /
13. Svoja predavanja spremam detaljno da bih učenicima što jasnije objasnio materiju, dok je vreme pripreme različito u zavisnosti od obima i težine gradiva.
14. Kolektivom sam jako zadovoljan, zato što su to profesori koji su i meni predavali u srednjoj školi. Sa pojedinim kolegama se družim i privatno, sviramo izlazimo itd.
15. U suštini sam zgotivio sve kolege ali najdraži je profesor Nenad Vukić sa kojim sam bio u istom odeljenju u srednjoj školi a kasnije i na istom fakultetu, samo na različitom smeru.
16. /

Odgovori profesora Nenada

1. Imao sam sve ocene, ali zaključne su bile izmedju 3 i 5.
2. U srednjoj sam bio vrlo dobar sve četiri godine, a na fakultetu na osnovnim studijama prosek mi je preko 8, a master sam završio sa prosečnom ocenom 9.90. Fakultet sam završio u roku.
3. Najupečatljivija uspomena? Pa ne znam konkretno šta bih mogao da navedem, ali ajde recimo da to bude matursko veče, što se tiče srednje škole, a na fakultetu, kada sam branio master rad i diplomirao.
4, Pre škole nisam nigde radio i ovo mi je bilo prvo radno iskustvo. Naravno neki poslići što sam radio preko leta za dnevnice i džeparac ne računam.
5. Posao sam dobio tako što me je kontaktirala Jasmina Lilić, jer je profesorka Snežana otišla na bolovanje i trebao im je neko ko će da je zameni. Jasmina je znala da sam ja završio fakultet, obratila mi se i ponudila mi je da ja budem ta zamena. Ja sam sutradan bio na razgovor sa direktorom koji mi je sve to potvrdio i ponudio mi je i on to radno mesto, i ja sam pristao.
6. Predavao sam 6 predmeta u 7 odeljenja, a to su:
Osnove elektrotehnike,
Električna merenja,
Elektroenergetiku,
Elektrotehničke materijale,
Električne i elektronske uređaje na vozilima, i
Davace i izvrsne elemente na vozilima.
7. Škola mi je izašla u potpuno u susret, kao i kolege, pomogla mi je na svaki mogući način.
8. Mislim da su današnje generacije dosta manje zainteresovane za učenje. Mislim u globalu. Bitniji su im kompjuteri i društvene mreže od škole, mnogo više vremena posvećuju njima nego školi. Naravno postoje i oni koji su jako zainteresovani i koji se zalažu na svakom času, ali oni su nažalost u manjini.
9. Mislim da ocena nije pravo merilo znanja. Svaka ocena može da predstavlja trenurno znanje učenika, ali ne i ukupno znanje.
10. Pa i jeste i nije. Zavisi od situacije. Postoje trenutci kada je sve jasno, a nekad je jako tesko oceniti da li je učenik znao dovoljno za pozitivnu, ili ako se dvoumim izmedju ocene. Tu recimo postavim neko pitanje za kratak odgovor i to uglavnom presudi.
11. Posao kao posao profesora mi uopste ne pada teško. Jako brzo sam se uklopio i navikao na njega. Ono što može biti teško je to što se radi sa decom, koju trebate da zainteresujete za svoja predavanja, iz časa u čas da bi im što više znanja preneli.
12. Da se nadovežem na prethodno pitanje. Ova profesija je jako odgovorna, jer trebate od te dece, napraviti jedne mlade i odgovorne ljude, koji nakon srednje skole tek otpočinju svoj pravi život. Bilo da je to nastavak školovanja, ili odluka o nekom poslu.
13. Ako po planu imam predavanja narednog dana, naravno da se pripremam. Pripremam se tako što, nađem potrebnu literaturu, bilo da su to knjige, ili moje sveske iz srednje skole i predavanja koja su meni predavali, proučim lekcije koje mi trebaju za taj dan, i to je to.
14. Kolegama sam jako zadovoljan. Tu je jako veliki broj profesora koji su i meni predavali, i sad sam ih upoznao i iz drugog ugla. Naravno svi su mi pružili podršku i koga god da sam pitao za pomoć pomogao mi je koliko je mogao.
15. Hahahaha. Pa ne znam sta da kažem, ne bih nikoga da izdvajam. Ali ako moram, ajde recimo da to bude profesor Dejan Nikolić i profesorka Dušica Petrović. Oni su mnogo kul ljudi, i drago mi je da sam otkrio i tu njihovu stranu. Sto se učenika tiče, oni su stvarno svi bili ok sa mnom i od njih stvarno nemam koga da izdvajam.
Urednici ovih novina nisam predavao, ali je i ona zanimljiva osoba.
16. Neki događaj kao profesor? Paaa svaki dan je bio dan za sebe, ni jedan nije bio isti, ali ne znam sad tacno šta bih mogao da kažem. A da, recimo kada sam završavao posao, zadnjeg radnog dana, svi učenici su me srdačno ispratili, sto je i ovekoveceno jednim selfijem.

Tehnička škola „ 15. maj“ bila je u subotu 28. maja domaćin XXII Republičkog takmičenja učenika elektrotehničkih škola, učenici su se takmičili u četiri kategorije: osnovi elektrotehnike 1, osnovi elektrotehnike 2, elektronika i energetske elektronike.
Naša škola je imala predstavnika u jednoj kategoriji osnove elektrotehnike 1, Teodora Stojanović učenica prve godine smera informacione tehnologije osvojila je 11.mesto sa mentorkom Petrović Draganom.
Čestitamo učenici na postignutom rezultatu i nadamo se da će ih biti još dosta.

http://www.kurir.rs/vesti/biznis/zanatlije-na-ceni-u-nemackoj-bravare-placaju-12-puta-vise-nego-kod-nas-clanak-2137799

U Kuriru od 17.02.2016.g objavljeni su statisstički podaci o platama i potražnji za nekim zanimanjima. Dok bravari i vodoinstalateri u Srbiji jedva sastavljaju kraj s krajem živeći od minimalca od oko 200 evra, u Nemačkoj ih očekuje zarada i do 2.500 evra.

Da Nemci vape za bravarima dokazuju i regionalni portali za zapošljavanje, na kojima su objavljene ponude koje je teško odbiti, budući da strani poslodavci za 35 sati rada nedeljno, uz plaćen put do Nemačke, pa čak i zdravstveno i penziono osiguranje, nude i do 12,5 puta veću zaradu nego u Srbiji.
– Plata je u slučaju bravara od 1.500 do 2.500 evra mesečno. Dakle, to se odnosi na 35 radnih sati nedeljno, a mogući su i prekovremeni sati koji se plaćaju do 25 odsto više – objasnio je Nikša Demović s portala Posao.hr. Međutim, i domaći sajtovi za traženje posla obiluju oglasima inostranih poslodavaca koji su u potražnji za stolarima, zidarima i ostalim zanatlijama, a čiji je posao u Srbiji potcenjen i smatra se neuglednim.

Da zanatske radnike u evropskim zemljama očekuju mnogo plaćenije satnice potvrđuje za Kurir Goran Rodić, potpredsednik Privredne komore građevinske industrije.
– Srbi najčešće idu preko detašmana u Nemački, Irsku i Švedsku. U svetu je velika falinka zanatske elite. Mnogo malo ima onih pravih zanatlija i oni su dobro plaćeni. Na primer, u Srbiji su zidari plaćeni dva do dva i po evra po satu, u Francuskoj to ide od 25 do 30 evra po satu – objašnjava Rodić.

U nemačkom zavodu za zapošljavanje u decembru je bilo 591.000 oglasa za radna mesta, od čega su najtraženiji mašinski i automobilski tehničari, radnici u industriji metala i zdravstveni radnici. Najplaćenije zanimanje je posao mehatroničara, stručnjaka koji objedinjuje znanja iz oblasti mašinstva, ali i mašinovođe, koji zarađuje oko 9.800 evra mesečno. Kako vozač lokomotive u Srbiji zarađuje oko 470 evra sa svim dodacima, ispada da bi za isti posao u Nemačkoj zaradio četiri puta više.