I tako opet isto doba noći, opet iste misli, opet iste stvari, opet ista ja kod koje se osim što starim ništa ne menja. Godinama me stižu sve više problema koji možda i nisu namenjeni mom uzrastu jer ja imam svega 18 a susrećem se sa nekim odlukama u životu kao da imam 35. Opet je 04:00 i opet cu ujutru u školu sa velikim podočnjacima. I opet će isti onaj dečko da me pita od čega su mi podočnjaci i opet ću mu isto odgovoriti i ta priča se vrti već duži vremenski period ali ja ništa ne preduzimam povodom toga. Sve se u napred zna, ja sam istrenirana za to, zbog čega bih menjala nešto na šta sam se navikla. Ovaj put je drugačije promenilo se nešto ovaj put je 04:00 ali osim na porodične probleme mislim o nečemu drugom, obično u ovo doba plačem i onda zaspim i sutra je kao sve okej, večeras ne plačem smejem se.Srećna sam. I na kratko sam ostavila svoje porodične probleme sa strane. Mislim o tebi, tvom pogledu, tvojim usnama, tvojim rukama, tvom glasu. Razmišljam o tome šta bi bilo kada bi bilo i srećna sam. Ko će sada da mari za porodične probleme kada sam ja upoznala tebe. To je bilo danas u školi taj pogled i to „Zdravo“ i taj slučajan dodir za koji ti verovatno i ne mariš jer sam ja samo još jedna obična devojka iz hodnika. Zbog čega bi i mario ti ni ne znaš moja osećanja a i kada bi znao, da li bi se išta promenilo? Ne bi. Ali nije to ni bitno toliko, ja maštam i po prvi put posle 6 meseci odlazim na spavanje srećna. Nadam se da ću ujutru opet da te sretnem i da ćeš mi opet ulepšati dan možda čak i vikend. Ustajem ujutru, po prvi put ne moram prikrivati grozne podočnjake jer ih nema i sve to zahvaljujući jednom tvom „Zdravo“. Kada bih znala da se neko i meni raduje ovoliko kao ja tebi i tvom „Zdravo“, pa non stop bih mu pričala „Zdravo“. Danas nisi bio u školi, i ceo onaj suncan dan je polako postao tmuran i običan kao i prethoodni, od drugova sam načula da si se preselio.
Opet je 04:00 razmišljam o tebi ali osmeh koji je do juče krasio moje lice pri samoj pomisli na tebe nestao je ali ni suze nisu tu i ako bi trebale biti. Zbunjena sam. Zbog čega se neke stvari dešavaju, zašto baš meni, da li i ti razmišljaš o meni ili sam ja tebi obična devojka iz hodnika??? Toliko pitanja a odgovore na njih ne mogu sama pronaći. Umorna sam. Zatvaram oči ali i kada su zatvoreni kapci na njima je tvoj lik, tvoje oči tvoje usne, kroz tamu odzvanja tvoj glas i ono tvoje „Zdravo“.

Novinarska sekcija Tehničke Škole u Zaječaru upućuje javnosti DEMANT I KRITIKU na vest ZAMEDIE.RS od 19.01.2017.g. o navodnoj masovnoj tuči u školskom dvorištu. Nije korektno da se učenici predstave kao divljaci koji se navodno masovno tuku. A u stvari se učenici srednjih škola igraju.To se jasno vidi na snimcima. U igru ulazi ko želi,i niko nije primoravan na to. Za sada učenici nikog nisu istukli, čak šta više uče se timskom radu, i uče jednu bitnu životnu lekciju brat za brata i nikog ne ostavljaju na cedilu.Nadamo se da ovakve vesti neće potstaći učenike da učine nešto loše.
To što mediji prenose neistinu i misle da će svakakvim naslovima privući gledaoce, treba da se stide zbog laži koje plasiraju.
Ovako je izvestila Za media :

http://zamedia.rs/stranice/vesti-drustvo/4735/masovna-tuca-u-srednjoj-skoli-u-zajecaru-video

Novinarska Sekcija TŠZ

IEEESTEC-deveta međunarodna konferencija održala se dana 24.11.2016, u Nišu.Ova konferencija nije namenjena samo studentima već i učenicima srednjih škola. Deveta po redu konferencija izvodi se u čast dana Elektronskog fakulteta i svečanoj godišnjici od osnivanja IEEE sekcije u Srbiji i Crnoj Gori.Na konferenciji smo se upoznali sa raznim sistemima, aplikacijama i uređajima, koji su bili zanimljivi dok su neki bili i jako bučni.Na konferenciji se prvo organizovao prijem nagrađenih radova, onda dodela diploma i prezentacija radova.

Tehničare, hemičare, programere, iluzioniste i mnoge druge ste mogli da vidite na Timočkom tornadu.26.11.2016 Je bio dan nauke u našem kraju, u OŠ „Desanka Maksimović“.Osim osnovnih škola tu su doprinos dale i srednje škole i škole sa strane. Pa su osim škole iz Zaječara i Bora, tu bile i škole iz Rumunije. Kroz tornado nauke mogli ste da se upoznate sa čarobnim mlekom, kako da sačuvate vodu, čak ste mogli da se upoznate i sa Teslinim transformatorom. Naša škola je prezentovala LEGO robote, Teslin transformator, uspostavljanje radio veze i obradu fotografije. Najmlađima je najzanimljivije bilo kontrolisanje lego robota, dok su se odrasli zanimali Teslinim transformatorom.

Mnogi učenici koji su završili našu školu su postali uspešni ljdi.
Dokaz su dva bivša učenika naše škole koji su sada već profesori u istoj toj školi koju su završili pre nekoliko godina.
Povodom toga mi smo im postavili par pitanja.

1.Kakve ocene ste imali iz predmeta koje sad predajete?
2.Kakav ste učenik bili u srednjoj, kakav na fakultetu?
3.Najupečatljivija uspomena iz škole i sa fakulteta?
4.Da li ste pre škole radili negde, ako jeste gde?
5.Kako ste dobili posao u školi?
6.Koje predmete predajete?
7.Da li vam je škola pružila sva neophodna sredstva za rad?
8.Kako ste zadovoljni radom učenika?
9.Da li mislite da je ocena merilo znanja? (Zašto?)
10.Da li je teško oćenjivati nečije znanje?
11.Da li je teško biti profesor?
12.Koliko je zajista ta profesija odgovorna?
13.Da li se pre časa spremate, ako da kako i koliko?
14.Da li ste zadovoljni kolegama ?
15.Da li ste posebno zgotivili neku osobu iz škole? (Koju osobu? Zašto?)
16.Da li imate neki doživljaj da ispričate za novine, svejedno da li je događaj vezan za to kada ste išli u školu kao đak ili kao profesor?

Odgovori profesora Srećka

1. Iz elektronike II i merenja u elektronici u srednjoj školi sam imao 2, dok robotiku i testiranje nisam imao na svom smeru.
2. I na fakultetu i u srednjoj sam uvek bio u nekoj sredini.
3. Iz srednje škole najupečatljivija uspomena je ta kada smo svi iz odeljenja doneli sobne papuče i po ulasku na čas preobuvali se.
Dok je na fakultetu definitivno najbolja uspomena elektrijada 2014.god.
4. Pošto se bavim muzikom, sviram klavijaturu i harmoniku, počeo sam da radim još u toku srednje škole dok sam u toku studiranja radio i kao konobar u jednoj piceriji.
5. U školi sam počeo da radim umesto profesorke Biljane Mihajlović a kada se ona vratila počeo sam da radim umesto profesora Nenada Milojkovića.
6. Predajem Robotiku, Testiranje i dijagnostiku mehatronskih sistema, Elektroniku II i Merenja u elektronici.
7. U školi imam sva neophodna sredstva za rad.
8. Radom učenika sam zadovoljan delimično.
9. Ne mislim da je ocena merilo znanja, iz razloga zato što se dešava da učenik nije spreman baš tog časa kada je bio prozvan da odgovara.
10. U principu nije, mada postoje slučajevi gde to baš i nije jednostavno.
11. Biti profesor je jako lepa profesija, koja je istovremeno i jako odgovorna, jer u toku labaratorijskih vežbi morate biti maksimalno skoncentrisani.
Radi se sa naponom i strujom, vrše se različita merenja i ukoliko se ne ispoštuju pravila može doći do povrede.
12. /
13. Svoja predavanja spremam detaljno da bih učenicima što jasnije objasnio materiju, dok je vreme pripreme različito u zavisnosti od obima i težine gradiva.
14. Kolektivom sam jako zadovoljan, zato što su to profesori koji su i meni predavali u srednjoj školi. Sa pojedinim kolegama se družim i privatno, sviramo izlazimo itd.
15. U suštini sam zgotivio sve kolege ali najdraži je profesor Nenad Vukić sa kojim sam bio u istom odeljenju u srednjoj školi a kasnije i na istom fakultetu, samo na različitom smeru.
16. /

Odgovori profesora Nenada

1. Imao sam sve ocene, ali zaključne su bile izmedju 3 i 5.
2. U srednjoj sam bio vrlo dobar sve četiri godine, a na fakultetu na osnovnim studijama prosek mi je preko 8, a master sam završio sa prosečnom ocenom 9.90. Fakultet sam završio u roku.
3. Najupečatljivija uspomena? Pa ne znam konkretno šta bih mogao da navedem, ali ajde recimo da to bude matursko veče, što se tiče srednje škole, a na fakultetu, kada sam branio master rad i diplomirao.
4, Pre škole nisam nigde radio i ovo mi je bilo prvo radno iskustvo. Naravno neki poslići što sam radio preko leta za dnevnice i džeparac ne računam.
5. Posao sam dobio tako što me je kontaktirala Jasmina Lilić, jer je profesorka Snežana otišla na bolovanje i trebao im je neko ko će da je zameni. Jasmina je znala da sam ja završio fakultet, obratila mi se i ponudila mi je da ja budem ta zamena. Ja sam sutradan bio na razgovor sa direktorom koji mi je sve to potvrdio i ponudio mi je i on to radno mesto, i ja sam pristao.
6. Predavao sam 6 predmeta u 7 odeljenja, a to su:
Osnove elektrotehnike,
Električna merenja,
Elektroenergetiku,
Elektrotehničke materijale,
Električne i elektronske uređaje na vozilima, i
Davace i izvrsne elemente na vozilima.
7. Škola mi je izašla u potpuno u susret, kao i kolege, pomogla mi je na svaki mogući način.
8. Mislim da su današnje generacije dosta manje zainteresovane za učenje. Mislim u globalu. Bitniji su im kompjuteri i društvene mreže od škole, mnogo više vremena posvećuju njima nego školi. Naravno postoje i oni koji su jako zainteresovani i koji se zalažu na svakom času, ali oni su nažalost u manjini.
9. Mislim da ocena nije pravo merilo znanja. Svaka ocena može da predstavlja trenurno znanje učenika, ali ne i ukupno znanje.
10. Pa i jeste i nije. Zavisi od situacije. Postoje trenutci kada je sve jasno, a nekad je jako tesko oceniti da li je učenik znao dovoljno za pozitivnu, ili ako se dvoumim izmedju ocene. Tu recimo postavim neko pitanje za kratak odgovor i to uglavnom presudi.
11. Posao kao posao profesora mi uopste ne pada teško. Jako brzo sam se uklopio i navikao na njega. Ono što može biti teško je to što se radi sa decom, koju trebate da zainteresujete za svoja predavanja, iz časa u čas da bi im što više znanja preneli.
12. Da se nadovežem na prethodno pitanje. Ova profesija je jako odgovorna, jer trebate od te dece, napraviti jedne mlade i odgovorne ljude, koji nakon srednje skole tek otpočinju svoj pravi život. Bilo da je to nastavak školovanja, ili odluka o nekom poslu.
13. Ako po planu imam predavanja narednog dana, naravno da se pripremam. Pripremam se tako što, nađem potrebnu literaturu, bilo da su to knjige, ili moje sveske iz srednje skole i predavanja koja su meni predavali, proučim lekcije koje mi trebaju za taj dan, i to je to.
14. Kolegama sam jako zadovoljan. Tu je jako veliki broj profesora koji su i meni predavali, i sad sam ih upoznao i iz drugog ugla. Naravno svi su mi pružili podršku i koga god da sam pitao za pomoć pomogao mi je koliko je mogao.
15. Hahahaha. Pa ne znam sta da kažem, ne bih nikoga da izdvajam. Ali ako moram, ajde recimo da to bude profesor Dejan Nikolić i profesorka Dušica Petrović. Oni su mnogo kul ljudi, i drago mi je da sam otkrio i tu njihovu stranu. Sto se učenika tiče, oni su stvarno svi bili ok sa mnom i od njih stvarno nemam koga da izdvajam.
Urednici ovih novina nisam predavao, ali je i ona zanimljiva osoba.
16. Neki događaj kao profesor? Paaa svaki dan je bio dan za sebe, ni jedan nije bio isti, ali ne znam sad tacno šta bih mogao da kažem. A da, recimo kada sam završavao posao, zadnjeg radnog dana, svi učenici su me srdačno ispratili, sto je i ovekoveceno jednim selfijem.

Tehnička škola „ 15. maj“ bila je u subotu 28. maja domaćin XXII Republičkog takmičenja učenika elektrotehničkih škola, učenici su se takmičili u četiri kategorije: osnovi elektrotehnike 1, osnovi elektrotehnike 2, elektronika i energetske elektronike.
Naša škola je imala predstavnika u jednoj kategoriji osnove elektrotehnike 1, Teodora Stojanović učenica prve godine smera informacione tehnologije osvojila je 11.mesto sa mentorkom Petrović Draganom.
Čestitamo učenici na postignutom rezultatu i nadamo se da će ih biti još dosta.

Treće Republičko takmičenje učenika mašinskih škola u programiranju robota održalo se juče u prostorijama Tehničke škole, ukupno 11 ekipa iz različitih gradova Srbije i okoline takmičilo se dva dana u programiranju robota.
Ekipe su imale tri zadataka:
1.Iscrtavanje zadatog oblika
2.Lavirint
3.Sakupljanje kockica
Najuspešnija ekipa bila je ekipa naše škole „ZaLego“ članovi ekipe su bili Kristijan Radu i Marko Grozdanović sa nastavnikom – mentorom Draganom Manojlovićem.
Našim pobednicima čestitamo na prvom mestu i želimo još puno uspeha.

Mnogo mi je krivo što u životu moramo da izgubimo neke ljude koji su uvek bili tu da nas podrže, teše i nasmeju kad niko drugi to nije mogao.
Ja sam imala jednog takvog prijatelja, tačnije nije bio prijatelj bio je brat, razumeli smo se pogledom, smejali se našim šalama zezali druge oko nas i nismo marili ni za šta. Taj prijatelj me je naučio da najbolji drug ili drugarica ne postoji. U životu imaš dosta drugova i drugarica, a osobu koju budeš smatrao za najboljeg prijatelja to ti više nije prijatelj to ti postaje brat, od nerođene muške tetke koja ti je rođaka od strica. Uvek je bio tu za mene, pričali smo šale koje smo samo mi razumeli i smejali se do besvesti. Kada nam se neka osoba nije svidela samo bi se pogledali i napravili samo nama razumljiv izraz lica i to je bilo dovoljno. Nismo morali ni da pričamo toliko razumeli smo se pogledima, ljude oko nas je to nerviralo ali nismo marili. Nikad nije znao kad treba da pruži zagrljaj ali je uvek grlio srcem, isto kao i ja neiskusni oboje. Sviđale su nam se slične stvari, imali smo slične ciljeve u životu tačnije nismo imali cilj, to je bio naš cilj. Živi u ovom momentu, ne mari za juče ni za sutra, bitno je živeti život i ne nervirati se. Bio je uvek tu za mene kad sam plakala, kad su me svi nervirali, kad sam bila zaljubljena, kad sam bila srećna, pa čak i kad sam prvi tačnije drugi put popila. Kada je hteo da bude sa nekom devojkom moje mišljenje mu je bilo najvažnije. Bilo je bitno da se i meni neka njegova devojka sviđa, zato što je znao da mu želim sve najbolje. Nikad neću da zaboravim kada me je prvi put zagrlio, tada smo bili samo drugovi, raskinuo je sa devojkom i zagrlio me je ali ja to nisam znala, bilo mi je čudno, „Ejj ko je ova osoba i zašto me grli, jedva ga i znam“ samo sam stajala i čudila se. Nikad neću da zaboravim kad me je češkao i kad smo u isto vreme od mnogobrojnih kuća pokazali na istu koja nam se zasviđala, tačnije nikad neću da zaboravim sve naše doživljaje i situacije.
Onda jednog dana dođe neki momenat kad vam se putevi razilaze i kad se jednostavno udaljite. Pričate vi ali nije više to to, onda shvatiš da si izgubio delimično deo sebe i nedostaje ti, mnogo, možda i njemu nedostaje to što je bilo nekad ali niko ništa ne preduzima.

IEEESTEC je konferencija studentskih projekata sa idejom da prezentuje projekte koje su realizovali studenti/učenici tehničke struke. Konferencija IEEESTEC promoviše timski rad. Timovi studenata/učenika srednjih škola predlažu, razvijaju i prezentuju projekte iz raznih oblasti elektronike. Konferencija se organizuje u okviru svečanosti povodom dana Elektronskog fakulteta..
Povodom 8.konferencije IEEESTEC-a koja se održala na niškom Elektronskom fakultetu dana 26.11.2015 godine učenici naše škole su bili deo jedne od većih konferencija organizovanih ove godine povodom 55godina Elektronskog fakulteta. Od 257 rada 63 je ušlo u zbornik radova među kojima su i sva tri rada iz naše škole. Od 63 radova, rad naših učenika (Miljan Džudović, Milan Radosavljević, Dušan Vučić i Vladimir Jocić) Smart Heating-Sistem za daljinsko upravljanje sistema grejanja, je osvojio 2.mesto u konkurenciji za najbolji rad recezenata. Učenici srednjih škola i studenti elektronskog fakulteta su dobili priliku da prezentuju svoje radove profesorima Elektronskog fakulteta.
Učenicima srednjih škola je takođe bio organizovan obilazak fakulteta gde su se malo bolje upoznali sa smerovima, profesorima i laboratorijama. Učenica naše škole je imala tu čast da bude primljena kod dekana Dragana Jankovića. Nakon obilaska fakulteta učenicima je bilo omogućeno elektronsko glasanje za najbolji rad.

Juče u Leskovcu, hotel „Pašina česma“, je organizovano regionalno takmičenje, mladih preduzetnika, pod nazivom „Poslovni izazov“.Učestvovalo je 22 ekipe.Radi se o takmičenju u kome predstavnici akademskog i biznis sektora predstavljaju pred timove učenika izazov. Timovi uz pomoć poslovnih volontera osmišljavaju rešavanje ovog problema i prezentuju ga pred stučni žiri.Organizatori ovog takmičenja imaju za cilj da učesnicima pruže uvid u savremeni način poslovanja i motivivišu ih da razmišljaju proaktivno i da svoje ideje sprovedu u delo.
22 ekipe i 110 mladih učenika srednjih škola takmičili su se i bili dosta uspešni mladi preduzetnici.
Na ovom takmičenju su učestvovali i učenici naše škole,koji nisu osvojili ni jedno od prva tri mesta ali su njihovi rezultati zadovoljavajući.
Učesnici su stekli nova poznanstva i nova iskustva koja će im u daljem životu biti veoma korisna.
Utisci sa takmičenja su veoma pozitivni, naši učenici su veoma zadovoljni organizacijom.

U ponedeljak 15.06.2015 u 11h održala se dodela diploma za završeno školovanje. Osim diplome za završeno školovanje neki od maturanata su dobili pohvalnice i diplome koje su svojim radom i trudom zaslužili.
Našim maturantima poručujemo da su im naša vrata uvek otvorena i da jedva čekamo da dođu i da nam se pohvale novim uspesim.
Čestitamo našim maturantima na postignutim rezultatima u školi i van nje.

Danas plesali i naši maturanti, tačno u podne uz taktove muzike Johana Štrausa iz operete „Slepi miš“, na zaječarskom Skveru maturanti zaječarskih srednjih škola zaplesali su zajedno sa svojim vršnjacima u gradovima širom Srbije i Evrope tradicionalni maturantski ples. Ples maturanata (manifestacija pod imenom „European Quadrille Dance Festival“) prvi put je organizovan 2005. godine u Sloveniji u organizaciji Plesnog saveza Slovenije.
Te godine u manifestaciji učešće su uzeli maturanti iz Kraljeva. Zaječarski maturanti su prvi put zaplesali 2007. godine i od tada učestvuju svake godine.