Mnogo mi je krivo što u životu moramo da izgubimo neke ljude koji su uvek bili tu da nas podrže, teše i nasmeju kad niko drugi to nije mogao.
Ja sam imala jednog takvog prijatelja, tačnije nije bio prijatelj bio je brat, razumeli smo se pogledom, smejali se našim šalama zezali druge oko nas i nismo marili ni za šta. Taj prijatelj me je naučio da najbolji drug ili drugarica ne postoji. U životu imaš dosta drugova i drugarica, a osobu koju budeš smatrao za najboljeg prijatelja to ti više nije prijatelj to ti postaje brat, od nerođene muške tetke koja ti je rođaka od strica. Uvek je bio tu za mene, pričali smo šale koje smo samo mi razumeli i smejali se do besvesti. Kada nam se neka osoba nije svidela samo bi se pogledali i napravili samo nama razumljiv izraz lica i to je bilo dovoljno. Nismo morali ni da pričamo toliko razumeli smo se pogledima, ljude oko nas je to nerviralo ali nismo marili. Nikad nije znao kad treba da pruži zagrljaj ali je uvek grlio srcem, isto kao i ja neiskusni oboje. Sviđale su nam se slične stvari, imali smo slične ciljeve u životu tačnije nismo imali cilj, to je bio naš cilj. Živi u ovom momentu, ne mari za juče ni za sutra, bitno je živeti život i ne nervirati se. Bio je uvek tu za mene kad sam plakala, kad su me svi nervirali, kad sam bila zaljubljena, kad sam bila srećna, pa čak i kad sam prvi tačnije drugi put popila. Kada je hteo da bude sa nekom devojkom moje mišljenje mu je bilo najvažnije. Bilo je bitno da se i meni neka njegova devojka sviđa, zato što je znao da mu želim sve najbolje. Nikad neću da zaboravim kada me je prvi put zagrlio, tada smo bili samo drugovi, raskinuo je sa devojkom i zagrlio me je ali ja to nisam znala, bilo mi je čudno, „Ejj ko je ova osoba i zašto me grli, jedva ga i znam“ samo sam stajala i čudila se. Nikad neću da zaboravim kad me je češkao i kad smo u isto vreme od mnogobrojnih kuća pokazali na istu koja nam se zasviđala, tačnije nikad neću da zaboravim sve naše doživljaje i situacije.
Onda jednog dana dođe neki momenat kad vam se putevi razilaze i kad se jednostavno udaljite. Pričate vi ali nije više to to, onda shvatiš da si izgubio delimično deo sebe i nedostaje ti, mnogo, možda i njemu nedostaje to što je bilo nekad ali niko ništa ne preduzima.