I tako opet isto doba noći, opet iste misli, opet iste stvari, opet ista ja kod koje se osim što starim ništa ne menja. Godinama me stižu sve više problema koji možda i nisu namenjeni mom uzrastu jer ja imam svega 18 a susrećem se sa nekim odlukama u životu kao da imam 35. Opet je 04:00 i opet cu ujutru u školu sa velikim podočnjacima. I opet će isti onaj dečko da me pita od čega su mi podočnjaci i opet ću mu isto odgovoriti i ta priča se vrti već duži vremenski period ali ja ništa ne preduzimam povodom toga. Sve se u napred zna, ja sam istrenirana za to, zbog čega bih menjala nešto na šta sam se navikla. Ovaj put je drugačije promenilo se nešto ovaj put je 04:00 ali osim na porodične probleme mislim o nečemu drugom, obično u ovo doba plačem i onda zaspim i sutra je kao sve okej, večeras ne plačem smejem se.Srećna sam. I na kratko sam ostavila svoje porodične probleme sa strane. Mislim o tebi, tvom pogledu, tvojim usnama, tvojim rukama, tvom glasu. Razmišljam o tome šta bi bilo kada bi bilo i srećna sam. Ko će sada da mari za porodične probleme kada sam ja upoznala tebe. To je bilo danas u školi taj pogled i to „Zdravo“ i taj slučajan dodir za koji ti verovatno i ne mariš jer sam ja samo još jedna obična devojka iz hodnika. Zbog čega bi i mario ti ni ne znaš moja osećanja a i kada bi znao, da li bi se išta promenilo? Ne bi. Ali nije to ni bitno toliko, ja maštam i po prvi put posle 6 meseci odlazim na spavanje srećna. Nadam se da ću ujutru opet da te sretnem i da ćeš mi opet ulepšati dan možda čak i vikend. Ustajem ujutru, po prvi put ne moram prikrivati grozne podočnjake jer ih nema i sve to zahvaljujući jednom tvom „Zdravo“. Kada bih znala da se neko i meni raduje ovoliko kao ja tebi i tvom „Zdravo“, pa non stop bih mu pričala „Zdravo“. Danas nisi bio u školi, i ceo onaj suncan dan je polako postao tmuran i običan kao i prethoodni, od drugova sam načula da si se preselio.
Opet je 04:00 razmišljam o tebi ali osmeh koji je do juče krasio moje lice pri samoj pomisli na tebe nestao je ali ni suze nisu tu i ako bi trebale biti. Zbunjena sam. Zbog čega se neke stvari dešavaju, zašto baš meni, da li i ti razmišljaš o meni ili sam ja tebi obična devojka iz hodnika??? Toliko pitanja a odgovore na njih ne mogu sama pronaći. Umorna sam. Zatvaram oči ali i kada su zatvoreni kapci na njima je tvoj lik, tvoje oči tvoje usne, kroz tamu odzvanja tvoj glas i ono tvoje „Zdravo“.