21 vek doneo nam je more promena na svim poljima, međutim kako se rodna ravnopravnost navodno više ne dovodi u pitanje, tu su i dalje brojne predrasude. Nažalost svedoci smo da je u našoj školi gotovo nemoguće sresti suprotni pol. Razlog tome su upravo brojne predrasude koje sam već spomenuo. Tehnička škole smatra se “ muškom školom “ te je upravo zbog toga devojčice i izbegavaju. Veliki problem takođe jeste i nedovoljna informisanost kako o školi tako i samim smerovima u njoj tako i o mogućnostima koje se dobijaju završavanjem istih. U eri tehnologije IT sekotor jeste nešto na čemu se konstantno radi i što se iz dana u dan unapređuje. Moramo primetiti koliko je velika potražnja za IT stručnjacima kako kod nas tako i u svetu. Nažalost trenutno u našoj školi jedina MATURANTKINJA na IT smeru jeste Ana Stojanović koja je 26.04. održala predavanje upravo na ovu temu u osnovnoj školi “ Ljube Nešić “ kod nas u Zaječaru. Devojčice ovoj školi pripadaju i samin tim su i potrebne, tako da se nadamo da će brojne prezentacije koje su pokrnnute doprineti tome da od septembra našu školu krasi više ženskih osmeha a Ani želimo puno uspeha na predstojećem maturskom ispitu kao i u daljem školovanju.

Dvorište naše škole često je puno posetilaca životinjske rase.Bilo kako bilo, na odmorima kao i na večernjoj bleji ne bi bilo lose da zavirite ispod klupe.

Veliki broj ljubitelja životinja voli da popriča sa njima, ali ne i da ih pomazi, jer „gledaj ga kakav je prljav, ali on je beba jedna lepa“ i ipak velika količina otpadaka hrane pravi su mamac za, slobodno ću ih tako nazvati, naše školske drugare. Uzevši u obzir veliki problem našeg grada, da ne kažem države, vezan za pse lutalice koji se derešava, i nadamo se biće rešen dok nam deca ne krenu u istu ovu školu. Moramo imati obzira prema našim drugarima. Opet imajući u vidu da neke ptice govore, moramo razumeti intuzijazam pasa koji su rešili da završe ovaj neobavezan stepen obrazovanja. Ako papagaj može da psuje komšiju, zašto psi ne mogu da programiraju? Lajka je letela u svemir, ne zaboravimo to…

Sujeta je izgleda prisutna i u životinjskom carstvu. Ne zaboravimo da je našoj zemlji potreban napredak. Mogli bismo da im se zahvalimo jer je njihova volja i upornost tolika da je prosto nemoguće isterati ih iz prostorija škole. Kao takvi, trebali bi biti veliki uzor većini. Bilo kako bilo, postavlja se pitanje, da li je škola škola- ili azil?

Živimo u XXI veku, modernom dobu… Ako su roboti u mogućnosti da nam kuvaju kavu, zasto pas ne bi mogao da resi kvadratnu jednačinu?

„prolaz, zakasniću na čas“

„Jesmo li na putu Svetog Save?“
Bila je tema literarnog, likovnog i foto konkursa, koji je bio otvoren do 23. januara 2018. godine. Bio sam zainteresovan za konkurs i napisao pesmu, koja je kako se kasnije ispostavilo odabrana kao pobednička pesma literarnog konkursa.

Jesmo li na putu Svetog Save?

Sveti Savo gde si?
Imam pitanja za tebe,
Slušaj ove reči što slede.
Zašto ovde ispod neba
Ima toliko bede?
Zašto prave vrednosti blede
I zamenjuje ih novac?
Zašto tako mnogo ljudi
Iznad glave nema krova?
Zašto najbližeg bi roda
Mnogi menjali sa strancem?
Zašto danas se elita
Potpisuje palcem?
Zašto ako tražiš pomoć
Čuješ glas:“Obratite se operateru“?
Više nema te kiše,
Koje će moj bol da speru.
Sveti Savo da li idem u pravom smeru?
Šta je bilo?
Šta te je zbunilo?
Puno pitanja?
Znam, ali puno je i bede
Ovde dole bez tebe.
Ajde evo za početak
Odgovori mi na ovo,
Čemu da se nadam
Kada nam ovde ponestaje dobro!?

Akcija je bila održana u biblioteci Tehničke škole u sredu 6. decembra od 8 do 12 sati – za  učenike Gimnazije i Tehničke škole, a sutradan za učenike Medicinske i Ekonomsko trgovinske škole. Veliki broj učenika je podržao akciju.  Prikupljeno je 90 jedinica krvi, a naši srednjoškolci su još jednom pokazali veliku humanost.

  Овај унос је објављен под Nekategorizovano 14/12/2017 од стране Uglješa Nikodijevic.

Povodom obeležavanja 50 godina rada i postojanja Tehničke škole u Zaječaru . U sredu 4. maja u punoj sali Pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ naša škola obeležila je svoj 50-i rodjendan , tj. 50 godina od osnivanja i rada škole. Pored predstavnika Grada Zaječara, Školske uprave Zaječar, predstavnika ustanova i kompanija iz Zaječara, predstavnika osnovnih i srednjih škola, učenika prve generacije Tehničke škole, bivših radnika škole, učenika i nastavnika Tehničke škole, svečanoj akademiji prisustvovao je i Njegovo Preosveštenstvo Episkop timočki g. Ilarion, inače, bivši učenik naše škole.
Povodom toga obratio se i direktor Tehničke škole Goran Stanković.
Zlatne značke Tehničke škole uručene su profesorima koji su predavali prvoj generaciji učenika Tehničke škole.
Za doprinos u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada u školi pojednicima, ustanovama, organizacijama i kompanijama dodeljene su zahvalnice.U nastavku svečanosti članovi dramske sekcije škole izveli su komad „Jer za ljubav treba imat dušu“.

I tako opet isto doba noći, opet iste misli, opet iste stvari, opet ista ja kod koje se osim što starim ništa ne menja. Godinama me stižu sve više problema koji možda i nisu namenjeni mom uzrastu jer ja imam svega 18 a susrećem se sa nekim odlukama u životu kao da imam 35. Opet je 04:00 i opet cu ujutru u školu sa velikim podočnjacima. I opet će isti onaj dečko da me pita od čega su mi podočnjaci i opet ću mu isto odgovoriti i ta priča se vrti već duži vremenski period ali ja ništa ne preduzimam povodom toga. Sve se u napred zna, ja sam istrenirana za to, zbog čega bih menjala nešto na šta sam se navikla. Ovaj put je drugačije promenilo se nešto ovaj put je 04:00 ali osim na porodične probleme mislim o nečemu drugom, obično u ovo doba plačem i onda zaspim i sutra je kao sve okej, večeras ne plačem smejem se.Srećna sam. I na kratko sam ostavila svoje porodične probleme sa strane. Mislim o tebi, tvom pogledu, tvojim usnama, tvojim rukama, tvom glasu. Razmišljam o tome šta bi bilo kada bi bilo i srećna sam. Ko će sada da mari za porodične probleme kada sam ja upoznala tebe. To je bilo danas u školi taj pogled i to „Zdravo“ i taj slučajan dodir za koji ti verovatno i ne mariš jer sam ja samo još jedna obična devojka iz hodnika. Zbog čega bi i mario ti ni ne znaš moja osećanja a i kada bi znao, da li bi se išta promenilo? Ne bi. Ali nije to ni bitno toliko, ja maštam i po prvi put posle 6 meseci odlazim na spavanje srećna. Nadam se da ću ujutru opet da te sretnem i da ćeš mi opet ulepšati dan možda čak i vikend. Ustajem ujutru, po prvi put ne moram prikrivati grozne podočnjake jer ih nema i sve to zahvaljujući jednom tvom „Zdravo“. Kada bih znala da se neko i meni raduje ovoliko kao ja tebi i tvom „Zdravo“, pa non stop bih mu pričala „Zdravo“. Danas nisi bio u školi, i ceo onaj suncan dan je polako postao tmuran i običan kao i prethoodni, od drugova sam načula da si se preselio.
Opet je 04:00 razmišljam o tebi ali osmeh koji je do juče krasio moje lice pri samoj pomisli na tebe nestao je ali ni suze nisu tu i ako bi trebale biti. Zbunjena sam. Zbog čega se neke stvari dešavaju, zašto baš meni, da li i ti razmišljaš o meni ili sam ja tebi obična devojka iz hodnika??? Toliko pitanja a odgovore na njih ne mogu sama pronaći. Umorna sam. Zatvaram oči ali i kada su zatvoreni kapci na njima je tvoj lik, tvoje oči tvoje usne, kroz tamu odzvanja tvoj glas i ono tvoje „Zdravo“.

U četvrtak 09.03. otišli smo na Regionalno takmičenje učeničkih kompanija.Naša učenička kompanija je novonastala,sa radom smo počeli u oktobru prošle godine.Članovi naše kompanije su Matijević Aleksandar,Krstić Milica,Murina Rahmana i Jocić Marija. Profesor Dejan Nikolić je izabrao članove i formirao  kompaniju pod imenom ‘HOLA‘.Naša kompanija se bavi izradom suvenira,tj pravimo predmete sa japanskom tehnikom-origami. Profesoru se dopala ideja izrade ovakvih predmeta pa je odlučio da nas prijavi za takmičenje. Na takmičenju smo bili jedinstveni.Najviše dece nam je prišlo. Svi su želeli da dodirnu figurice i da nas pitaju ‘Kako mi to pravimo i koliko nam je vremena potrebno?’. Žiriju se dopala naša ideja,dali su nam par saveta za dalje poslovanje i pohvalili nas.Nijanse su bile u pitanju što se tiče odluke ko prolazi dalje. Nismo osvojili nagradu,ali nas to neće sprečiti da nastavimo sa radom i budemo bolji, te da se dobro spremimo za sledeće takmičenje,sledeće godine. Uz pohvalnice za učešće na takmičenju,stekli smo nova poznanstva i lepo proveli dan uz druženje sa preduzetnicima.

Novinarska sekcija Tehničke Škole u Zaječaru upućuje javnosti DEMANT I KRITIKU na vest ZAMEDIE.RS od 19.01.2017.g. o navodnoj masovnoj tuči u školskom dvorištu. Nije korektno da se učenici predstave kao divljaci koji se navodno masovno tuku. A u stvari se učenici srednjih škola igraju.To se jasno vidi na snimcima. U igru ulazi ko želi,i niko nije primoravan na to. Za sada učenici nikog nisu istukli, čak šta više uče se timskom radu, i uče jednu bitnu životnu lekciju brat za brata i nikog ne ostavljaju na cedilu.Nadamo se da ovakve vesti neće potstaći učenike da učine nešto loše.
To što mediji prenose neistinu i misle da će svakakvim naslovima privući gledaoce, treba da se stide zbog laži koje plasiraju.
Ovako je izvestila Za media :

http://zamedia.rs/stranice/vesti-drustvo/4735/masovna-tuca-u-srednjoj-skoli-u-zajecaru-video

Novinarska Sekcija TŠZ

IEEESTEC-deveta međunarodna konferencija održala se dana 24.11.2016, u Nišu.Ova konferencija nije namenjena samo studentima već i učenicima srednjih škola. Deveta po redu konferencija izvodi se u čast dana Elektronskog fakulteta i svečanoj godišnjici od osnivanja IEEE sekcije u Srbiji i Crnoj Gori.Na konferenciji smo se upoznali sa raznim sistemima, aplikacijama i uređajima, koji su bili zanimljivi dok su neki bili i jako bučni.Na konferenciji se prvo organizovao prijem nagrađenih radova, onda dodela diploma i prezentacija radova.

Tehničare, hemičare, programere, iluzioniste i mnoge druge ste mogli da vidite na Timočkom tornadu.26.11.2016 Je bio dan nauke u našem kraju, u OŠ „Desanka Maksimović“.Osim osnovnih škola tu su doprinos dale i srednje škole i škole sa strane. Pa su osim škole iz Zaječara i Bora, tu bile i škole iz Rumunije. Kroz tornado nauke mogli ste da se upoznate sa čarobnim mlekom, kako da sačuvate vodu, čak ste mogli da se upoznate i sa Teslinim transformatorom. Naša škola je prezentovala LEGO robote, Teslin transformator, uspostavljanje radio veze i obradu fotografije. Najmlađima je najzanimljivije bilo kontrolisanje lego robota, dok su se odrasli zanimali Teslinim transformatorom.

Mnogi učenici koji su završili našu školu su postali uspešni ljdi.
Dokaz su dva bivša učenika naše škole koji su sada već profesori u istoj toj školi koju su završili pre nekoliko godina.
Povodom toga mi smo im postavili par pitanja.

1.Kakve ocene ste imali iz predmeta koje sad predajete?
2.Kakav ste učenik bili u srednjoj, kakav na fakultetu?
3.Najupečatljivija uspomena iz škole i sa fakulteta?
4.Da li ste pre škole radili negde, ako jeste gde?
5.Kako ste dobili posao u školi?
6.Koje predmete predajete?
7.Da li vam je škola pružila sva neophodna sredstva za rad?
8.Kako ste zadovoljni radom učenika?
9.Da li mislite da je ocena merilo znanja? (Zašto?)
10.Da li je teško oćenjivati nečije znanje?
11.Da li je teško biti profesor?
12.Koliko je zajista ta profesija odgovorna?
13.Da li se pre časa spremate, ako da kako i koliko?
14.Da li ste zadovoljni kolegama ?
15.Da li ste posebno zgotivili neku osobu iz škole? (Koju osobu? Zašto?)
16.Da li imate neki doživljaj da ispričate za novine, svejedno da li je događaj vezan za to kada ste išli u školu kao đak ili kao profesor?

Odgovori profesora Srećka

1. Iz elektronike II i merenja u elektronici u srednjoj školi sam imao 2, dok robotiku i testiranje nisam imao na svom smeru.
2. I na fakultetu i u srednjoj sam uvek bio u nekoj sredini.
3. Iz srednje škole najupečatljivija uspomena je ta kada smo svi iz odeljenja doneli sobne papuče i po ulasku na čas preobuvali se.
Dok je na fakultetu definitivno najbolja uspomena elektrijada 2014.god.
4. Pošto se bavim muzikom, sviram klavijaturu i harmoniku, počeo sam da radim još u toku srednje škole dok sam u toku studiranja radio i kao konobar u jednoj piceriji.
5. U školi sam počeo da radim umesto profesorke Biljane Mihajlović a kada se ona vratila počeo sam da radim umesto profesora Nenada Milojkovića.
6. Predajem Robotiku, Testiranje i dijagnostiku mehatronskih sistema, Elektroniku II i Merenja u elektronici.
7. U školi imam sva neophodna sredstva za rad.
8. Radom učenika sam zadovoljan delimično.
9. Ne mislim da je ocena merilo znanja, iz razloga zato što se dešava da učenik nije spreman baš tog časa kada je bio prozvan da odgovara.
10. U principu nije, mada postoje slučajevi gde to baš i nije jednostavno.
11. Biti profesor je jako lepa profesija, koja je istovremeno i jako odgovorna, jer u toku labaratorijskih vežbi morate biti maksimalno skoncentrisani.
Radi se sa naponom i strujom, vrše se različita merenja i ukoliko se ne ispoštuju pravila može doći do povrede.
12. /
13. Svoja predavanja spremam detaljno da bih učenicima što jasnije objasnio materiju, dok je vreme pripreme različito u zavisnosti od obima i težine gradiva.
14. Kolektivom sam jako zadovoljan, zato što su to profesori koji su i meni predavali u srednjoj školi. Sa pojedinim kolegama se družim i privatno, sviramo izlazimo itd.
15. U suštini sam zgotivio sve kolege ali najdraži je profesor Nenad Vukić sa kojim sam bio u istom odeljenju u srednjoj školi a kasnije i na istom fakultetu, samo na različitom smeru.
16. /

Odgovori profesora Nenada

1. Imao sam sve ocene, ali zaključne su bile izmedju 3 i 5.
2. U srednjoj sam bio vrlo dobar sve četiri godine, a na fakultetu na osnovnim studijama prosek mi je preko 8, a master sam završio sa prosečnom ocenom 9.90. Fakultet sam završio u roku.
3. Najupečatljivija uspomena? Pa ne znam konkretno šta bih mogao da navedem, ali ajde recimo da to bude matursko veče, što se tiče srednje škole, a na fakultetu, kada sam branio master rad i diplomirao.
4, Pre škole nisam nigde radio i ovo mi je bilo prvo radno iskustvo. Naravno neki poslići što sam radio preko leta za dnevnice i džeparac ne računam.
5. Posao sam dobio tako što me je kontaktirala Jasmina Lilić, jer je profesorka Snežana otišla na bolovanje i trebao im je neko ko će da je zameni. Jasmina je znala da sam ja završio fakultet, obratila mi se i ponudila mi je da ja budem ta zamena. Ja sam sutradan bio na razgovor sa direktorom koji mi je sve to potvrdio i ponudio mi je i on to radno mesto, i ja sam pristao.
6. Predavao sam 6 predmeta u 7 odeljenja, a to su:
Osnove elektrotehnike,
Električna merenja,
Elektroenergetiku,
Elektrotehničke materijale,
Električne i elektronske uređaje na vozilima, i
Davace i izvrsne elemente na vozilima.
7. Škola mi je izašla u potpuno u susret, kao i kolege, pomogla mi je na svaki mogući način.
8. Mislim da su današnje generacije dosta manje zainteresovane za učenje. Mislim u globalu. Bitniji su im kompjuteri i društvene mreže od škole, mnogo više vremena posvećuju njima nego školi. Naravno postoje i oni koji su jako zainteresovani i koji se zalažu na svakom času, ali oni su nažalost u manjini.
9. Mislim da ocena nije pravo merilo znanja. Svaka ocena može da predstavlja trenurno znanje učenika, ali ne i ukupno znanje.
10. Pa i jeste i nije. Zavisi od situacije. Postoje trenutci kada je sve jasno, a nekad je jako tesko oceniti da li je učenik znao dovoljno za pozitivnu, ili ako se dvoumim izmedju ocene. Tu recimo postavim neko pitanje za kratak odgovor i to uglavnom presudi.
11. Posao kao posao profesora mi uopste ne pada teško. Jako brzo sam se uklopio i navikao na njega. Ono što može biti teško je to što se radi sa decom, koju trebate da zainteresujete za svoja predavanja, iz časa u čas da bi im što više znanja preneli.
12. Da se nadovežem na prethodno pitanje. Ova profesija je jako odgovorna, jer trebate od te dece, napraviti jedne mlade i odgovorne ljude, koji nakon srednje skole tek otpočinju svoj pravi život. Bilo da je to nastavak školovanja, ili odluka o nekom poslu.
13. Ako po planu imam predavanja narednog dana, naravno da se pripremam. Pripremam se tako što, nađem potrebnu literaturu, bilo da su to knjige, ili moje sveske iz srednje skole i predavanja koja su meni predavali, proučim lekcije koje mi trebaju za taj dan, i to je to.
14. Kolegama sam jako zadovoljan. Tu je jako veliki broj profesora koji su i meni predavali, i sad sam ih upoznao i iz drugog ugla. Naravno svi su mi pružili podršku i koga god da sam pitao za pomoć pomogao mi je koliko je mogao.
15. Hahahaha. Pa ne znam sta da kažem, ne bih nikoga da izdvajam. Ali ako moram, ajde recimo da to bude profesor Dejan Nikolić i profesorka Dušica Petrović. Oni su mnogo kul ljudi, i drago mi je da sam otkrio i tu njihovu stranu. Sto se učenika tiče, oni su stvarno svi bili ok sa mnom i od njih stvarno nemam koga da izdvajam.
Urednici ovih novina nisam predavao, ali je i ona zanimljiva osoba.
16. Neki događaj kao profesor? Paaa svaki dan je bio dan za sebe, ni jedan nije bio isti, ali ne znam sad tacno šta bih mogao da kažem. A da, recimo kada sam završavao posao, zadnjeg radnog dana, svi učenici su me srdačno ispratili, sto je i ovekoveceno jednim selfijem.