U četvrtak 09.03. otišli smo na Regionalno takmičenje učeničkih kompanija.Naša učenička kompanija je novonastala,sa radom smo počeli u oktobru prošle godine.Članovi naše kompanije su Matijević Aleksandar,Krstić Milica,Murina Rahmana i Jocić Marija. Profesor Dejan Nikolić je izabrao članove i formirao kompaniju pod imenom ‘HOLA‘.Naša kompanija se bavi izradom suvenira,tj pravimo predmete sa japanskom tehnikom-origami. Profesoru se dopala ideja izrade ovakvih predmeta pa je odlučio da nas prijavi za takmičenje. Na takmičenju smo bili jedinstveni.Najviše dece nam je prišlo. Svi su želeli da dodirnu figurice i da nas pitaju ‘Kako mi to pravimo i koliko nam je vremena potrebno?’. Žiriju se dopala naša ideja,dali su nam par saveta za dalje poslovanje i pohvalili nas.Nijanse su bile u pitanju što se tiče odluke ko prolazi dalje. Nismo osvojili nagradu,ali nas to neće sprečiti da nastavimo sa radom i budemo bolji, te da se dobro spremimo za sledeće takmičenje,sledeće godine. Uz pohvalnice za učešće na takmičenju,stekli smo nova poznanstva i lepo proveli dan uz druženje sa preduzetnicima.
Архиве аутора: Marija Jocić
Put u Šibenik
Jednog sasvim običnog dana direktor je saopstio da će sve devojke sa kreativne radionice proci test iz engleskog jezika. Koja se devojka bude najbolje pokazala u toj oblasti,otićiče u Šibenik sa direktorom i profesorom. Tog dana nijanse su odlučile i ja sam dobila tu čast da predstavljam našu školu.
Profesor engleskog,Šaša,me je svake nedelje marljivo spremao za prezentaciju. Kako se bližilo vreme odlaska,bivala sam sve uzbuđenija,jedva sam čekala da odemo.Stigle su karte za avion.Avion? NIsam mogla da verujem! Moja prva vožnja avionom. Sve je bilo dobro isplanirano od strane direktora.Stigli smo na vreme na aerodrom,čekirali se i ubrzo poleteli. Ljudi iz SEECEL-a su nas čekali na Splitskom aerodromu. Smestili su nas su najlepšem hotelu
u Šibeniku,a verujem i šire.Prvog dana sam upoznala profesore i decu iz Srbije,a zatim i organizatorku svega,Efku Heder. O gospođi Efki sam čula puno lepih stvari,ispostavilo se da je stvarno takva. Dobra,kulturna,uvek spremna za šalu…Ali pre svega, dama.
Imali smo unapred isplanirane aktivnosti na tabli za svaki dan. Konferencije su mi bile jako zanimljive. Dok sam slušala preduzetnike kako govore na engleskom,učila sam neke nove reči i uživala u publici. Aranžirali smo naš štand još prvog dana. Prilazili su mi razni bitni ljudi uključeni u projekat želeći da znaju nešto više o našoj tehničkoj školi.
Družila sam se sa svima i razmenjivala iskustva sa vršnjacima. Gospođa Efka se potrudila da na ništa ne zafali. Na kraju našeg druženja organizovala je žurku. Mi,deca,bili smo u diskoteci u sklopu hotela,dok su odrasli djuskali u glavnoj sali. Sledećeg dana trebali smo da krenemo kući. Čekao nas je autobus. Pozdravili smo se sa svima i puni utisaka napustili hotel.U avionu smo razmenjivali utiske i sa osmehom posmatrali smo oblake i taj divan nebeski svod.
Marija Jocić, S-31