Kuća moje prabake puna je starih uspomena. Gotovo svaki kutak ispunjavaju stare, crno-bele fotografije.

            Baka se često mislima vraća u prošlost i priča mi o sebi. Ona mi je slike iz prošlosti uvek dočaravala po svom pomalo izbledelom sećanju. Na kaminu se nalazi uramljena fotografija. Kad god bih ušao, privukla bi mi pažnju. Slika je bila na sred kamina i zračila je neopisivom toplinom i dubokom nežnošću. Na njoj su baka i deka na dan svog venčanja. Baka je nosila jednostavno krojenu haljinu do kolena, a glavu joj je krasio šešir širokog oboda. Bila je jako lepa. Deka je, takođe, bio jednostavno, ali lepo obučen, nosio je pantalone i košulju. Baka mi je o ovoj fotografiji pričala sa izrazitim zadovoljstvom, a u očima joj se ogledala ljubav, baš kao i na slici. Često mi je govorila : „Dragi moji, ovde je sudbina umešala prste“.

            Svaki lep trenutak u životu treba ovekovečiti fotografijom, jer i kad sećanja počnu da blede, ostaju nam uspomene. Sećanje je život .

                                                                                              Nikolić Bratislav M32