Akcija pod nazivom „Sat za našu planetu“ biće obeležena u subotu, 28. marta 2015.
Zajedno sa pojedincima, institucijama i državama širom sveta, WWF-Svetski fond za prirodu je započeo odbrojavanje do Sata za našu planetu.
Čime se bavi WWF?
Misija WWF-a je da zaustavi degradaciju životne sredine na našoj planeti i izgradi budućnost u kojoj će ljudi živeti u harmoniji sa prirodom.
Da bismo to postigli, zajedno sa brojnim našim partnerima radimo na očuvanju biodiverziteta i smanjenju ljudskog uticaja na prirodna staništa. Našu pažnju strateški usmeravamo na očuvanje ključnih predela i ključnih vrsta koje su od izuzetne važnosti za njihova staništa ili ljude.
Takođe radimo na tome da se smanji ekološki otisak čovečanstva– količina zemljišta i prirodnih resursa koji su neophodni za naše snabdevanje hranom, vodom, vlaknima i drvnom građom, kao i apsorpciju CO2 koji emitujemo.
Nije reč o udaljavanju ljudi od prirode.
Ni o vraćanju u prošlost.
Ni o sprečavanju razvoja država ili zajednica.
Već je reč o pronalaženju praktičnih rešenja za zdravu planetu.
Planetu na kojoj će kako sadašnjim tako i budućim generacijama biti omogućen zajednički napredak ljudi i prirode u stabilnoj životnoj sredini
Zašto ovo radimo?
Odluke, aktivnost ili neaktivnost jedne vrste – ljudske – tokom sledeće decenije odrediće sudbinu celokupnog živog sveta planete Zemlje. Širom sveta, biodiverzitet i prirodna staništa nestaju brže nego ikad.
Zašto?
-Zbog toga što ljudi koriste vodu, šume, divlje životinje i druge prirodne resurse brže nego što se oni mogu obnoviti, zagađuju i menjaju prirodna staništa, kao i klimu čitave planete.
Ovo uništava ekosisteme koji snabdevaju i nas i celokupan živi svet pijaćom vodom, hranom, čistim vazduhom, pružaju utočište, itd.
Milioni ljudi, kako u bogatim tako i u siromašnim zemljama, već osećaju posledice – nesigurnost po pitanju bezbednosti hrane i vode, češću pojavu prirodnih katastrofa i bolesti.
Ako nastavimo u ovom pravcu, stvari će se mnogo pogoršati.
Naša planeta je dostigla kritičnu tačku…
Šta radi WWF?
Misija WWF-a je da zaustavi degradaciju životne sredine na našoj planeti i izgradi budućnost u kojoj će ljudi živeti u harmoniji sa prirodom.
Da bismo to postigli, zajedno sa brojnim partnerima radimo na očuvanju biološke raznovrsnosti i smanjenju ljudskog uticaja na prirodna staništa.
Našu pažnju strateški usmeravamo na očuvanje ključnih predela i ključnih vrsta koje su od izuzetne važnosti za njihova staništa ili ljude.
Radimo i na tome da se smanji ekološki otisak čovečanstva– količina zemljišta i prirodnih resursa koji su neophodni za naše snabdevanje hranom, vodom, vlaknima i drvnom građom, kao i apsorpciju ugljen dioksida koji se ispušta u atmosferu zbog mnogobrojnih ljudskih aktivnosti.
Nije reč o udaljavanju ljudi od prirode. Ni o vraćanju u prošlost. Ni o sprečavanju razvoja država ili zajednica.
Reč je o pronalaženju praktičnih rešenja za zdravu planetu.
Planeta na kojoj će i sadašnjim i budućim generacijama biti omogućen zajednički napredak ljudi i prirode u stabilnoj životnoj sredini.
Šta danas znače inicijali WWF i kada je njihovo značenje promenjeno?
Kada je osnovan, 1961. godine, WWF je na engleskom jeziku bila skraćenica za World Wildlife Fund ili na srpskom „Svetski fond za zaštitu divljih životinja“.
Međutim, kako se organizacija razvijala tokom 70tih i 80tih godina, tako je WWF proširivao delokrug aktivnosti u cilju očuvanja celokupne životne sredine, a ne samo pojedinih vrsta (kao odraz međusobne povezanosti svih živih stvari). Iako smo nastavili da koristimo dobro poznate inicijale, tokom 80tih naš zvaničan naziv je postao „WWF – World Wide Fund for Nature“ ili „Svetski fond za prirodu“ (izuzev u Severnoj Americi gde je prvobitan naziv zadržan).
Naime, sve češće se u različitim državama i jezicima WWF koristi pod jednostavnim nazivom “WWF” kako bi se izbegle zabune i dvosmislenosti. Za gotovo 5 decenija, WWF je postao jedna od najvećih i najuglednijih nezavisnih svetskih organizacija za očuvanje prirode.
Sa više od 5 miliona pristalica na svih 5 kontinenata, WWF ima predstavništva u više od 90 zemalja i može slobodno da tvrdi da je odigrao ključnu ulogu u razvoju medjunarodnog pokreta za očuvanje prirode.
Počev od 1985. god., WWF je uložio preko milijardu američkih dolara u više od 12,000 projekata.
Svi ovi projekti i aktivnosti igraju važnu ulogu u kampanji čiji je cilj da se zaustavi ubrzana degradacija životne sredine na Zemlji kao i da se podstaknu njeni stanovnici da žive u većoj harmoniji sa prirodom.
Ovaj odeljak objašnjava kako je ova organizacija od male grupe entuzijasta posvećenih divljim životinjama prerasla u globalnu mrežu koja ima podršku ljudi iz svih sfera života, koji, kao i WWF, brinu o dobrobiti naše planete.
IZVEŠTAJ O ENERGIJI
WWF je dve godine pripremao “Izvještaj o energiji”, koji predstavlja provokativnu viziju sveta koji bi se do 2050. godine potpuno zasnivao na korištenju obnovljivih izvora energije.
Izveštaj se sastoji iz dva dela. U pvom delu se nalazi rasprava o detaljno istraženom scenariju, koji je zatim predstavljen u drugom delu. Raspravu vodi projektni partner Ecofys.
Do 2050. godine mogli bismo svu potrebnu energiju da dobijamo iz obnovljivih izvora. To bi rešilo većinu problema vezanih za klimatske promene i sve ređe izvore fosilnih goriva. Najvažnije će biti znatno povećanje mera za očuvanje energije u svim sektorima. Možemo pokazati da je takav prelaz ne samo moguć, već i isplativ, tj. da osigurava energiju koju svako može da priušti i koja je proizvedena na održiv način za globalnu ekonomiju i planetu.
Čista energija za našu planetu
Svet mora da pređe iz neodržive energetske paradigme u kojoj se trenutno nalazi u budućnost koju u potpunosti pokreće obnovljiva energija. Samo takav prelaz nam može pomoći da izbegnemo najstrašnije posledice klimatskih promena.
Originalna energetska studija WWF-a, Izveštaj o energiji, pokazuje da nam je takva budućnost nadohvat ruke i pruža ključan uvid u način na koji je možemo ostvariti.
Preispitivanje stavova konvencionalnih stručnjaka
Sve veći broj vođa iz sveta politike, poslovnog sektora, medija i civilnog društva preispituje stavove konvencionalnih stručnjaka i njihove uobičajene scenarije vezane za energetsku budućnost sveta, te započinju ozbiljnu potragu za realnijim pristupima.
Njihovo objašnjenje je očigledno: minimaliziranje uticaja klimatskih promena zahteva značajna smanjenja emisija na globalnom nivou što pre moguće.
Svet je došao do vrhunca kada je u pitanju upotreba nafte i gasa. Naftne i gasne kompanije kopaju sve dublje i dublje istražujući alternativne izvore uz katastrofalne ekološke i socijalne posledice. Ugalj je još uvijek relativno lako dostupan, ali je njegova upotreba katastrofalna zbog emisija koje utiču na promenu klime. Svet više ne može da priušti oslanjanje na staru energetsku paradigmu i opasnu zavisnost od fosilnih goriva.
Mogući globalni scenario
Izveštaj o energiji, izrađen u saradnji WWF-a i Ecofys-a, otvara novi prostor za energetsku debatu: moguć sistem u kojem bi do sredine ovog veka sva svetska energija dolazila iz obnovljivih i održivih izvora.
Izveštaj o energiji objedinjuje strategije i tehnološke mogućnosti koje su već isprobane ili primenjene s ciljem ostvarivanja mogućeg globalnog scenarija. Većina odgovora nam je već na raspolaganju. WWF želi da pomogne da se promeni “stara” paradigma za energetsku industriju i da se odredi novi put za budućnost.
Izveštaj o energiji pruža detaljno istražen scenario u vidu istinski alternativne vizije energetske budućnosti i objašnjenja šta takav scenario predstavlja za društvo u celini.
Što će to značiti?
U 2050. godini dominantan oblik energije koji će biti dostupan potrošaču, bez obzira na mesto stanovanja, će biti električna energija. Ovaj najvredniji oblik energije je prenosiv i relativno lako primenjiv. Međutim, efikasan prenos električne energije podrazumeva ulaganje u nove efikasnije, “pametnije” strujne mreže. Maksimalna energetska efikasnost postaće glavni cilj svih ekonomskih aktivnosti.
Činjenica da scenario iz Izveštaja o energiji razmatra isključivo tehnologije koje su trenutno dostupne, ističe važnost budućih istraživanja i razvoja. Jedno od područja koje posebno zahteva istraživanje i razvoj odnosi se na tečna goriva. S obzirom da danas još ne možemo da pokrećemo velike brodove ili avione pomoću električne energije i dalje nam je neophodno tečno gorivo. Predviđanja pokazuju da će se ovaj oblik transporta sve više koristiti, te ćemo ovaj problem morati da rešimo uz pomoć biogoriva.
Pravedan i ravnopravan pristup
• 1.4 milijardi ljudi nema pristup pouzdanom snabdevanju električnom energijom za osnovne usluge kao što su zdravstvo i obrazovanje.
• Oko 2.7 milijardi ljudi zavisi od neodrživih peći na biomasu koje služe za ishranu i kuvanje.
• Do 2 miliona ljudi godišnje umire od otrovnih para koje takve peći proizvode.
• Svet koji želi ravnopravnu budućnost za procenjenih 9 milijardi ljudi mora pronaći održivo rešenje za ovaj problem.
Jednom kad se uspostavi infrastruktura za snabdevanje energijom, troškovi koje iziskuje obnovljivi sistem biće znatno niži u odnosu na sistem u kojem se kontinuirano koriste fosilna goriva. Ovo čak i ne uključuje dodatne uštede zbog smanjenja uticaja klimatskih promena.
U Izveštaju o energiji se ne radi o pukim predviđanjima, već o definisanju ambicioznog puta ka ostvarivoj i pozitivnoj budućnosti – uz svest o potrebama za brzim i odlučnim delovanjem protiv klimatskih promena.
Izveštaj je stvaran po svom konzervativnom pristupu, oslanja se isključivo na postojeće tehnologije i jasno identifikuje predstojeće izazove. Takođe je optimističan jer pokazuje da uz određen napor u trećoj industrijskoj revoluciji možemo transformisati naš energetski sistem za dobrobit svih.
Masovna isključenja struje. Blokade u snabdevanju gasom. Veliki porast cena goriva.
Ovi scenariji su već postali stvarnost u mnogim delovima sveta. Zamislite koliko će se stanje pogoršati za 40 godina kada će se, ukoliko se nastave današnji trendovi, globalna potražnja za energijom u najmanju ruku udvostručiti u odnosu na sadašnje stanje. Međutim, scenario ne mora biti ovako zastrašujući.
Možemo zadovoljiti energetske potrebe oko devet milijardi ljudi na svetu do 2050. smanjujući ukupnu potražnju za energijom za 15%. I sve to uzimajući u obzir predviđeni rast populacije, industrijsku proizvodnju, životni standard i putovanja, naročito u razvijenim zemljama. Radi se o pronalaženju načina da učinite više koristeći manje. U današnje vreme energiju ne koristimo mudro.
• Iako poznajemo načine gradnje koji uopšte ne zahtevaju energiju za grejanje ili hlađenje, više od polovine toplote iz naših domova nestaje kroz zidove, prozore i krovove.
• Dajemo prednost velikim, snažnim privatnim vozilima koja “gutaju gorivo” nad daleko efikasnijim oblicima prevoza.
• Uređaji koji troše mnogo energije blokiraju tržište, iako postoji veliki izbor efikasnijih alternativnih uređaja koji su takođe dostupni.
• Proizvođači mogu koristiti daleko manje energije ukoliko preispitaju svoje materijale i procese.
Očuvanje energije je nešto u čemu svako može da učestvuje – potrebno je već danas početi donositi mudre odluke.
IZVEŠTAJ O ENERGIJI
“Nije pitanje hoće li svet preći na obnovljive izvore energije, već kojom će se to brzinom odigravati. Ovo uveliko zavisi od odlučnosti donosioca odluka i javnom i privatnom sektoru. WWF-ov Izveštaj o energiji daje konkretna uputstva o tome kako u budućnosti koristiti 100% obnovljive energija i kako poslovni sektor može da se razvija u smeru održive ekonomije. On predstavlja još jedan dokaz da je delovanje neophodno i da su današnji predvodnici održivosti budući pobednici”, izjavio je Yvo de Boer, specijalni savetnik za klimatske promene i održivost – KPMG Global Climate Change and Sustainability Services.
„Ovo je deveti put da će se Sat za našu planetu obeležiti širom Zemlje. Milioni ljudi će se udružiti kako bi pokazali da se može uticati na klimatske promene, a mi želimo da radimo s njima kako bi dostigli stvarna i održiva rešenja za našu planetu“, izjavio je Sudanšu Saronvala, izvršni direktor za marketing i komunikacije u WWF-u.
U proteklih osam godina, Sat za našu planetu je iz simboličnog gašenja svetala u Sidneju prerastao u najveću svetsku inicijativu koja uključuje stotine miliona ljudi u više od 7.000 gradova iz 163 zemlje. U Srbiji je prošle godine akcija organizovana šesti put i u njoj je učestvovao rekordan broj učesnika sa ukupno 87 gradova i opština, 126 škola, brojnih kompanija, medija, organizacija civilnog drušva i pojedinaca.
Pridružite nam se i pomozite našoj planeti Zemlji.
