![\"eh_fb_konkurs\"](\"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/wp-content\/uploads\/2015\/03\/eh_fb_konkurs.jpg\")
<\/a><\/p>\nAkcija pod nazivom „Sat za na\u0161u planetu“ bi\u0107e obele\u017eena u subotu, 28. marta 2015.
\nZajedno sa pojedincima, institucijama i dr\u017eavama \u0161irom sveta, WWF-Svetski fond za prirodu je zapo\u010deo odbrojavanje do Sata za na\u0161u planetu.<\/p>\n
\u010cime se bavi WWF?<\/p>\n
Misija WWF-a je da zaustavi degradaciju \u017eivotne sredine na na\u0161oj planeti i izgradi budu\u0107nost u kojoj \u0107e ljudi \u017eiveti u harmoniji sa prirodom.
\nDa bismo to postigli, zajedno sa brojnim na\u0161im partnerima radimo na o\u010duvanju biodiverziteta i smanjenju ljudskog uticaja na prirodna stani\u0161ta. Na\u0161u pa\u017enju strate\u0161ki usmeravamo na o\u010duvanje klju\u010dnih predela i klju\u010dnih vrsta koje su od izuzetne va\u017enosti za njihova stani\u0161ta ili ljude.
\nTako\u0111e radimo na tome da se smanji ekolo\u0161ki otisak \u010dove\u010danstva\u2013 koli\u010dina zemlji\u0161ta i prirodnih resursa koji su neophodni za na\u0161e snabdevanje hranom, vodom, vlaknima i drvnom gra\u0111om, kao i apsorpciju CO2 koji emitujemo.
\nNije re\u010d o udaljavanju ljudi od prirode.
\nNi o vra\u0107anju u pro\u0161lost.
\nNi o spre\u010davanju razvoja dr\u017eava ili zajednica.
\nVe\u0107 je re\u010d o pronala\u017eenju prakti\u010dnih re\u0161enja za zdravu planetu.
\nPlanetu na kojoj \u0107e kako sada\u0161njim tako i budu\u0107im generacijama biti omogu\u0107en zajedni\u010dki napredak ljudi i prirode u stabilnoj \u017eivotnoj sredini<\/p>\n
Za\u0161to ovo radimo?
\nOdluke, aktivnost ili neaktivnost jedne vrste \u2013 ljudske \u2013 tokom slede\u0107e decenije odredi\u0107e sudbinu celokupnog \u017eivog sveta planete Zemlje. \u0160irom sveta, biodiverzitet i prirodna stani\u0161ta nestaju br\u017ee nego ikad.
\nZa\u0161to?
\n-Zbog toga \u0161to ljudi koriste vodu, \u0161ume, divlje \u017eivotinje i druge prirodne resurse br\u017ee nego \u0161to se oni mogu obnoviti, zaga\u0111uju i menjaju prirodna stani\u0161ta, kao i klimu \u010ditave planete.
\nOvo uni\u0161tava ekosisteme koji snabdevaju i nas i celokupan \u017eivi svet pija\u0107om vodom, hranom, \u010distim vazduhom, pru\u017eaju uto\u010di\u0161te, itd.
\nMilioni ljudi, kako u bogatim tako i u siroma\u0161nim zemljama, ve\u0107 ose\u0107aju posledice \u2013 nesigurnost po pitanju bezbednosti hrane i vode, \u010de\u0161\u0107u pojavu prirodnih katastrofa i bolesti.
\nAko nastavimo u ovom pravcu, stvari \u0107e se mnogo pogor\u0161ati.
\nNa\u0161a planeta je dostigla kriti\u010dnu ta\u010dku…<\/p>\n
\u0160ta radi WWF?<\/p>\n
Misija WWF-a je da zaustavi degradaciju \u017eivotne sredine na na\u0161oj planeti i izgradi budu\u0107nost u kojoj \u0107e ljudi \u017eiveti u harmoniji sa prirodom.
\nDa bismo to postigli, zajedno sa brojnim partnerima radimo na o\u010duvanju biolo\u0161ke raznovrsnosti i smanjenju ljudskog uticaja na prirodna stani\u0161ta.
\nNa\u0161u pa\u017enju strate\u0161ki usmeravamo na o\u010duvanje klju\u010dnih predela i klju\u010dnih vrsta koje su od izuzetne va\u017enosti za njihova stani\u0161ta ili ljude.
\nRadimo i na tome da se smanji ekolo\u0161ki otisak \u010dove\u010danstva\u2013 koli\u010dina zemlji\u0161ta i prirodnih resursa koji su neophodni za na\u0161e snabdevanje hranom, vodom, vlaknima i drvnom gra\u0111om, kao i apsorpciju ugljen dioksida koji se ispu\u0161ta u atmosferu zbog mnogobrojnih ljudskih aktivnosti.
\nNije re\u010d o udaljavanju ljudi od prirode. Ni o vra\u0107anju u pro\u0161lost. Ni o spre\u010davanju razvoja dr\u017eava ili zajednica.
\nRe\u010d je o pronala\u017eenju prakti\u010dnih re\u0161enja za zdravu planetu.
\nPlaneta na kojoj \u0107e i sada\u0161njim i budu\u0107im generacijama biti omogu\u0107en zajedni\u010dki napredak ljudi i prirode u stabilnoj \u017eivotnoj sredini. <\/p>\n
\u0160ta danas zna\u010de inicijali WWF i kada je njihovo zna\u010denje promenjeno?
\nKada je osnovan, 1961. godine, WWF je na engleskom jeziku bila skra\u0107enica za World Wildlife Fund ili na srpskom „Svetski fond za za\u0161titu divljih \u017eivotinja“.
\nMe\u0111utim, kako se organizacija razvijala tokom 70tih i 80tih godina, tako je WWF pro\u0161irivao delokrug aktivnosti u cilju o\u010duvanja celokupne \u017eivotne sredine, a ne samo pojedinih vrsta (kao odraz me\u0111usobne povezanosti svih \u017eivih stvari). Iako smo nastavili da koristimo dobro poznate inicijale, tokom 80tih na\u0161 zvani\u010dan naziv je postao „WWF – World Wide Fund for Nature“ ili „Svetski fond za prirodu“ (izuzev u Severnoj Americi gde je prvobitan naziv zadr\u017ean).
\nNaime, sve \u010de\u0161\u0107e se u razli\u010ditim dr\u017eavama i jezicima WWF koristi pod jednostavnim nazivom \u201cWWF\u201d kako bi se izbegle zabune i dvosmislenosti. Za gotovo 5 decenija, WWF je postao jedna od najve\u0107ih i najuglednijih nezavisnih svetskih organizacija za o\u010duvanje prirode.
\nSa vi\u0161e od 5 miliona pristalica na svih 5 kontinenata, WWF ima predstavni\u0161tva u vi\u0161e od 90 zemalja i mo\u017ee slobodno da tvrdi da je odigrao klju\u010dnu ulogu u razvoju medjunarodnog pokreta za o\u010duvanje prirode.
\nPo\u010dev od 1985. god., WWF je ulo\u017eio preko milijardu ameri\u010dkih dolara u vi\u0161e od 12,000 projekata.
\nSvi ovi projekti i aktivnosti igraju va\u017enu ulogu u kampanji \u010diji je cilj da se zaustavi ubrzana degradacija \u017eivotne sredine na Zemlji kao i da se podstaknu njeni stanovnici da \u017eive u ve\u0107oj harmoniji sa prirodom.
\nOvaj odeljak obja\u0161njava kako je ova organizacija od male grupe entuzijasta posve\u0107enih divljim \u017eivotinjama prerasla u globalnu mre\u017eu koja ima podr\u0161ku ljudi iz svih sfera \u017eivota, koji, kao i WWF, brinu o dobrobiti na\u0161e planete.<\/p>\n
IZVE\u0160TAJ O ENERGIJI
\nWWF je dve godine pripremao \u201cIzvje\u0161taj o energiji\u201d, koji predstavlja provokativnu viziju sveta koji bi se do 2050. godine potpuno zasnivao na kori\u0161tenju obnovljivih izvora energije.<\/p>\n
Izve\u0161taj se sastoji iz dva dela. U pvom delu se nalazi rasprava o detaljno istra\u017eenom scenariju, koji je zatim predstavljen u drugom delu. Raspravu vodi projektni partner Ecofys.
\nDo 2050. godine mogli bismo svu potrebnu energiju da dobijamo iz obnovljivih izvora. To bi re\u0161ilo ve\u0107inu problema vezanih za klimatske promene i sve re\u0111e izvore fosilnih goriva. Najva\u017enije \u0107e biti znatno pove\u0107anje mera za o\u010duvanje energije u svim sektorima. Mo\u017eemo pokazati da je takav prelaz ne samo mogu\u0107, ve\u0107 i isplativ, tj. da osigurava energiju koju svako mo\u017ee da priu\u0161ti i koja je proizvedena na odr\u017eiv na\u010din za globalnu ekonomiju i planetu.<\/p>\n
\u010cista energija za na\u0161u planetu<\/p>\n
Svet mora da pre\u0111e iz neodr\u017eive energetske paradigme u kojoj se trenutno nalazi u budu\u0107nost koju u potpunosti pokre\u0107e obnovljiva energija. Samo takav prelaz nam mo\u017ee pomo\u0107i da izbegnemo najstra\u0161nije posledice klimatskih promena.
\nOriginalna energetska studija WWF-a, Izve\u0161taj o energiji, pokazuje da nam je takva budu\u0107nost nadohvat ruke i pru\u017ea klju\u010dan uvid u na\u010din na koji je mo\u017eemo ostvariti.<\/p>\n
Preispitivanje stavova konvencionalnih stru\u010dnjaka<\/p>\n
Sve ve\u0107i broj vo\u0111a iz sveta politike, poslovnog sektora, medija i civilnog dru\u0161tva preispituje stavove konvencionalnih stru\u010dnjaka i njihove uobi\u010dajene scenarije vezane za energetsku budu\u0107nost sveta, te zapo\u010dinju ozbiljnu potragu za realnijim pristupima.
\nNjihovo obja\u0161njenje je o\u010digledno: minimaliziranje uticaja klimatskih promena zahteva zna\u010dajna smanjenja emisija na globalnom nivou \u0161to pre mogu\u0107e.
\nSvet je do\u0161ao do vrhunca kada je u pitanju upotreba nafte i gasa. Naftne i gasne kompanije kopaju sve dublje i dublje istra\u017euju\u0107i alternativne izvore uz katastrofalne ekolo\u0161ke i socijalne posledice. Ugalj je jo\u0161 uvijek relativno lako dostupan, ali je njegova upotreba katastrofalna zbog emisija koje uti\u010du na promenu klime. Svet vi\u0161e ne mo\u017ee da priu\u0161ti oslanjanje na staru energetsku paradigmu i opasnu zavisnost od fosilnih goriva. <\/p>\n
Mogu\u0107i globalni scenario<\/p>\n
Izve\u0161taj o energiji, izra\u0111en u saradnji WWF-a i Ecofys-a, otvara novi prostor za energetsku debatu: mogu\u0107 sistem u kojem bi do sredine ovog veka sva svetska energija dolazila iz obnovljivih i odr\u017eivih izvora.
\nIzve\u0161taj o energiji objedinjuje strategije i tehnolo\u0161ke mogu\u0107nosti koje su ve\u0107 isprobane ili primenjene s ciljem ostvarivanja mogu\u0107eg globalnog scenarija. Ve\u0107ina odgovora nam je ve\u0107 na raspolaganju. WWF \u017eeli da pomogne da se promeni \u201cstara\u201d paradigma za energetsku industriju i da se odredi novi put za budu\u0107nost.
\nIzve\u0161taj o energiji pru\u017ea detaljno istra\u017een scenario u vidu istinski alternativne vizije energetske budu\u0107nosti i obja\u0161njenja \u0161ta takav scenario predstavlja za dru\u0161tvo u celini. <\/p>\n
\u0160to \u0107e to zna\u010diti?<\/p>\n
U 2050. godini dominantan oblik energije koji \u0107e biti dostupan potro\u0161a\u010du, bez obzira na mesto stanovanja, \u0107e biti elektri\u010dna energija. Ovaj najvredniji oblik energije je prenosiv i relativno lako primenjiv. Me\u0111utim, efikasan prenos elektri\u010dne energije podrazumeva ulaganje u nove efikasnije, \u201cpametnije\u201d strujne mre\u017ee. Maksimalna energetska efikasnost posta\u0107e glavni cilj svih ekonomskih aktivnosti.
\n\u010cinjenica da scenario iz Izve\u0161taja o energiji razmatra isklju\u010divo tehnologije koje su trenutno dostupne, isti\u010de va\u017enost budu\u0107ih istra\u017eivanja i razvoja. Jedno od podru\u010dja koje posebno zahteva istra\u017eivanje i razvoj odnosi se na te\u010dna goriva. S obzirom da danas jo\u0161 ne mo\u017eemo da pokre\u0107emo velike brodove ili avione pomo\u0107u elektri\u010dne energije i dalje nam je neophodno te\u010dno gorivo. Predvi\u0111anja pokazuju da \u0107e se ovaj oblik transporta sve vi\u0161e koristiti, te \u0107emo ovaj problem morati da re\u0161imo uz pomo\u0107 biogoriva. <\/p>\n
Pravedan i ravnopravan pristup<\/p>\n
\u2022 1.4 milijardi ljudi nema pristup pouzdanom snabdevanju elektri\u010dnom energijom za osnovne usluge kao \u0161to su zdravstvo i obrazovanje.
\n\u2022 Oko 2.7 milijardi ljudi zavisi od neodr\u017eivih pe\u0107i na biomasu koje slu\u017ee za ishranu i kuvanje.
\n\u2022 Do 2 miliona ljudi godi\u0161nje umire od otrovnih para koje takve pe\u0107i proizvode.
\n\u2022 Svet koji \u017eeli ravnopravnu budu\u0107nost za procenjenih 9 milijardi ljudi mora prona\u0107i odr\u017eivo re\u0161enje za ovaj problem.
\nJednom kad se uspostavi infrastruktura za snabdevanje energijom, tro\u0161kovi koje iziskuje obnovljivi sistem bi\u0107e znatno ni\u017ei u odnosu na sistem u kojem se kontinuirano koriste fosilna goriva. Ovo \u010dak i ne uklju\u010duje dodatne u\u0161tede zbog smanjenja uticaja klimatskih promena. <\/p>\n
U Izve\u0161taju o energiji se ne radi o pukim predvi\u0111anjima, ve\u0107 o definisanju ambicioznog puta ka ostvarivoj i pozitivnoj budu\u0107nosti \u2013 uz svest o potrebama za brzim i odlu\u010dnim delovanjem protiv klimatskih promena.
\nIzve\u0161taj je stvaran po svom konzervativnom pristupu, oslanja se isklju\u010divo na postoje\u0107e tehnologije i jasno identifikuje predstoje\u0107e izazove. Tako\u0111e je optimisti\u010dan jer pokazuje da uz odre\u0111en napor u tre\u0107oj industrijskoj revoluciji mo\u017eemo transformisati na\u0161 energetski sistem za dobrobit svih.
\nMasovna isklju\u010denja struje. Blokade u snabdevanju gasom. Veliki porast cena goriva.
\nOvi scenariji su ve\u0107 postali stvarnost u mnogim delovima sveta. Zamislite koliko \u0107e se stanje pogor\u0161ati za 40 godina kada \u0107e se, ukoliko se nastave dana\u0161nji trendovi, globalna potra\u017enja za energijom u najmanju ruku udvostru\u010diti u odnosu na sada\u0161nje stanje. Me\u0111utim, scenario ne mora biti ovako zastra\u0161uju\u0107i.
\nMo\u017eemo zadovoljiti energetske potrebe oko devet milijardi ljudi na svetu do 2050. smanjuju\u0107i ukupnu potra\u017enju za energijom za 15%. I sve to uzimaju\u0107i u obzir predvi\u0111eni rast populacije, industrijsku proizvodnju, \u017eivotni standard i putovanja, naro\u010dito u razvijenim zemljama. Radi se o pronala\u017eenju na\u010dina da u\u010dinite vi\u0161e koriste\u0107i manje. U dana\u0161nje vreme energiju ne koristimo mudro.
\n\u2022 Iako poznajemo na\u010dine gradnje koji uop\u0161te ne zahtevaju energiju za grejanje ili hla\u0111enje, vi\u0161e od polovine toplote iz na\u0161ih domova nestaje kroz zidove, prozore i krovove.
\n\u2022 Dajemo prednost velikim, sna\u017enim privatnim vozilima koja \u201cgutaju gorivo\u201d nad daleko efikasnijim oblicima prevoza.
\n\u2022 Ure\u0111aji koji tro\u0161e mnogo energije blokiraju tr\u017ei\u0161te, iako postoji veliki izbor efikasnijih alternativnih ure\u0111aja koji su tako\u0111e dostupni.
\n\u2022 Proizvo\u0111a\u010di mogu koristiti daleko manje energije ukoliko preispitaju svoje materijale i procese.<\/p>\n
O\u010duvanje energije je ne\u0161to u \u010demu svako mo\u017ee da u\u010destvuje \u2013 potrebno je ve\u0107 danas po\u010deti donositi mudre odluke.
\nIZVE\u0160TAJ O ENERGIJI<\/p>\n
\u201cNije pitanje ho\u0107e li svet pre\u0107i na obnovljive izvore energije, ve\u0107 kojom \u0107e se to brzinom odigravati. Ovo uveliko zavisi od odlu\u010dnosti donosioca odluka i javnom i privatnom sektoru. WWF-ov Izve\u0161taj o energiji daje konkretna uputstva o tome kako u budu\u0107nosti koristiti 100% obnovljive energija i kako poslovni sektor mo\u017ee da se razvija u smeru odr\u017eive ekonomije. On predstavlja jo\u0161 jedan dokaz da je delovanje neophodno i da su dana\u0161nji predvodnici odr\u017eivosti budu\u0107i pobednici\u201d, izjavio je Yvo de Boer, specijalni savetnik za klimatske promene i odr\u017eivost – KPMG Global Climate Change and Sustainability Services.<\/p>\n
\u201eOvo je deveti put da \u0107e se Sat za na\u0161u planetu obele\u017eiti \u0161irom Zemlje. Milioni ljudi \u0107e se udru\u017eiti kako bi pokazali da se mo\u017ee uticati na klimatske promene, a mi \u017eelimo da radimo s njima kako bi dostigli stvarna i odr\u017eiva re\u0161enja za na\u0161u planetu\u201c, izjavio je Sudan\u0161u Saronvala, izvr\u0161ni direktor za marketing i komunikacije u WWF-u.<\/p>\n
U proteklih osam godina, Sat za na\u0161u planetu je iz simboli\u010dnog ga\u0161enja svetala u Sidneju prerastao u najve\u0107u svetsku inicijativu koja uklju\u010duje stotine miliona ljudi u vi\u0161e od 7.000 gradova iz 163 zemlje. U Srbiji je pro\u0161le godine akcija organizovana \u0161esti put i u njoj je u\u010destvovao rekordan broj u\u010desnika sa ukupno 87 gradova i op\u0161tina, 126 \u0161kola, brojnih kompanija, medija, organizacija civilnog dru\u0161va i pojedinaca.<\/p>\n