{"id":476,"date":"2015-01-25T14:08:34","date_gmt":"2015-01-25T13:08:34","guid":{"rendered":"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/?p=476"},"modified":"2015-01-27T12:51:12","modified_gmt":"2015-01-27T11:51:12","slug":"proslava-skolske-slave-svetog-save-27-01-2015-g","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/?p=476","title":{"rendered":"Proslava \u0161kolske Slave “ Svetog Save “ 27.01.2015.g."},"content":{"rendered":"

Proslava \u0161kolske slave\u00a0 po\u010dinje u\u00a0 11 \u010dasova\u00a0 27.01.2015.g.\u00a0 se\u010denjem slavskog kola\u010da u Sabornoj crkvi ro\u017edestva Presvete Bogorodice u Zaje\u010daru. U okviru proslave dana Svetog Save \u00a0\u00a0 27.01.2015.g. bi\u0107e\u00a0 je odr\u017ean odeljenjski turnir u stonom tenisu.\u00a0 U\u010denici su za ovu priliku spremili\u00a0 prigodni program\u00a0 i akademiju na kojoj \u0107e biti podeljene pohvale i nagrade\u00a0 najboljim u\u010denicima .\u00a0 Tako\u0111e 26 i 27 .01.2015.g. bi\u0107e odr\u017ean tradicionalni \u0161ahovski turnir.\u00a0
\n<\/strong><\/p>\n

\"\u0421\u0432\u0435\u0442\u0438<\/p>\n

 <\/p>\n

Sveti Sava \u00a0 \u00a0<\/strong><\/p>\n

Vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) svake godine, 27 januara, slave dan utemeljiva\u010da srpske crkve, dr\u017eave i \u0161kolstva – Svetog Save.<\/strong> Savindan se obele\u017eava i u svim \u0161kolama u Srbiji kao radni ali nenastavni dan, pa \u0111aci redovno dolaze u \u0161kolu da bi prisustvovali tradicionalnoj \u0161kolskoj slavi.<\/p>\n

Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, svetitelj i prosvetitelj. Bio je najmla\u0111i sin velikog \u017eupana Stefana Nemanje, kr\u0161ten kao Rastko, a kada se zamona\u0161io uzeo je ime Sava.<\/p>\n

Rastko se na Svetoj Gori zamona\u0161io uprkos sna\u017enom protivljenju roditelja koji su mu namenili vladarsku misiju.<\/p>\n

Njegovim ustoli\u010denjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i samostalna Srpska pravoslavna crkva.<\/p>\n

Zajedno sa ocem Stefanom, zamona\u0161enim kao Simeon, Sveti
\nSava je osnovao Hilandar i izgradio jo\u0161 14 manastira, postaju\u0107i tako ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj Gori.
\nSveti Sava je napisao tipik<\/strong>, po kojem se monasi imaju upravljati i vladati i napisao \u017eitije svog oca, prebodobnog Simeona.<\/p>\n

U Studenici<\/strong>je osnovao 1209. godine bolnicu, prvu na podru\u010dju srpske dr\u017eave. Sveti Sava se smatra za\u010detnikom srpske srednjovekovne knji\u017eevnosti pa je stoga i za\u0161titnik prosvetnih ustanova.
\nSveti Sava je 1219. izdejstvovao autokefalnost SPC, a njegova dela „Nomokanon“ (1220) i „Sinodik pravoslavlja“ (1221) postali su pravni i duhovni stubovi srpske dr\u017eavnosti.
\nSava je preminuo 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu kao prvi arhiepiskop SPC a ostao je poznat generacijama kao utemeljivac i tvorac „svetosavskog pravoslavlja“.
\nKnez Milo\u0161 Obrenovi\u0107 je 1823. godine naredio da se Dan Svetog Save obele\u017eava kao \u0161kolska slava u Srbiji.
\nSveti Sava je ustanovljen kao \u0161kolska slava na predlog Atanasija Nikoli\u0107a, rektora Liceja u Kragujevcu 2. januara 1840. godine odlukom Sovjeta Knja\u017eevstva Srbskog i iste godine proslavljan u Kragujevcu i Beogradu.
\nSavina uloga u mirenju zava\u0111ene bra\u0107e Stefana i Vukana ostala je upam\u0107ena kao trajna opomena Srbima da im je izmirenje jedini na\u010din opstanka.
\nSinan pa\u0161a spalio je na Vra\u010daru 1594. mo\u0161ti Svetog Save koje su do tada bile \u010duvane u manastiru Mile\u0161eva. Smatra se da su Turci Savine mo\u0161ti spalili u uverenju da \u0107e tako uni\u0161titi veru i svaki uticaj Svetog Save na Srbe.<\/p>\n

Najmla\u0111i sin Stefana Nemanje, velikog srpskog \u017eupana, zvao se Rastko. Rodio se 1169. godine i jo\u0161 od detinjstva je pokazivao da je obdaren izvanrednim darovima.
\nKad mu je bilo 15 godina, otac mu odeli jedan kraj u svojoj dr\u017eavi, gde bi se u\u010dio upravljanju; a kad mu je bilo 17 godina, roditelji su ve\u0107 pomi\u0161ljali i da ga \u017eene, mada je on ve\u0107 po\u010deo misliti kako da se odvoji od sveta i ode u manastir, da se posveti Bogu.
\nJednom, kad su ga roditelji pozvali u dvor, verovatno radi \u017eenidbe, do\u0111u i neki kalu\u0111eri iz Svete Gore, a me\u0111u njima je bio i jedan Rus. Rastko se upozna s njim, raspita se kako se \u017eivi u Svetoj Gori, pa kad je saznao da je tamo upravo onako kako je on \u017eeleo, dogovore se da zajedno idu u Svetu Goru.
\nRastko zamoli roditelje da ga puste u lov na jelene, pa dok je bio u lovu u planini, iskrade se od dru\u0161tva, i sa duhovnikom Svetogorcem i nekoliko vernih slugu ode u Aton.
\nIzgubljenog Rastka nigde nisu mogli na\u0107i, te se kona\u010dno zabrinuti roditelji dosete da je mogao odbe\u0107i sa onim Svetogorcem. Zato Nemanja otpremi jednog vojvodu sa nekoliko vojnika u Svetu Goru<\/strong> (Hilandar) da mu vrate sina, a u dvoru je za to vreme vladala velika tuga i \u017ealost.
\nVojvoda pohita \u0161to brze mo\u017ee i preko Soluna dode u Svetu Goru. Tu se stane raspitivati za Rastka i dozna da je on u manastiru svetog Pantelejmona. Vojvoda prona\u0111e Rastka i re\u010de mu da \u0107e ga vratiti ocu milom ili silom, makar i vezanog. Rastko se u\u010dini kao da se pokorava vojvodinoj naredbi i zadr\u017ea vojvodu do sutra, pa da se onda svi vrate.
\nUve\u010de Rastko zamoli igumana da za vojvodu i pratnju pripremi dobru ve\u010deru, a posle ve\u010dere odo\u0161e u crkvu na bdenje. Bogoslu\u017eenje je bilo dugo, vojvoda i pratioci umorni od puta i malo pripiti od vina, te zadrema\u0161e u crkvi. Rastko se lagano iskrade sa jednim duhovnikom, ode na visoku manastirsku kulu, gde ga taj duhovnik o\u0161i\u0161a i obu\u010de ga u kalu\u0111ersko odelo.
\nKad se bdenje zavr\u0161i i Srbi vide da nema Rastka, opasno se naljute na igumana i kalu\u0111ere i ko zna \u0161ta bi bio da Rastko sa kule ne viknu na vojvodu da se ostavi kavge, jer je on tu i sutra \u0107e se videti. Srbi se smire i postave stra\u017eu oko kule. Sutradan zovne Rastko vojvodu i pratnju i poka\u017ee im se sa kule u kalu\u0111erskom odelu. Kad ga vide\u0161e zakalu\u0111erena, vojvoda i njegova pratnja briznu\u0161e u pla\u010d. No Rastko ih ute\u0161i, rekav\u0161i im da je to volja Bo\u017eja i spusti im sa kule svoje svetovno odelo i o\u0161i\u0161ane vlasi da odnesu roditeljima i uvere ih da je on ve\u0107 duhovnik, a uz to im preda i svojeru\u010dno pismo za roditelje. Vojvoda se sa pratnjom vrati u Srbiju.
\nNije dugo pro\u0161lo, a po Svetoj Gori se ra\u0161\u010duje da je sin srpskog vladara do\u0161ao da \u017eivi me\u0111u isposnicima, a svako je \u017eeleo da ga vidi. Rastko je stupanjem u mona\u0161ki red dobio ime Sava. Protat svih svetogorskih monaha, saznav\u0161i ko je i \u010diji je Sava, premesti ga u najve\u0107i manastir Vatoped, gde je Sava proizveden u jeromonaha.
\nRoditelji pak Savini, doznav\u0161i \u0161ta je njihov sin uradio, dugo su ga \u017ealili i u znak \u017ealosti crno odelo nosili, ali su se na kraju pomirili s time, veruju\u0107i da je to Bo\u017eja volja. Nemanja se po\u010dne dopisivati sa sinom i s vremena na vreme mu je slao mnogo novaca, da ne bi ni u \u010demu oskudevao. Sava je sve te novce delio manastirima i pustinjacima.
\nJednom zamoli svog igumana da ga pusti da obi\u0111e sve manastire i pustinjake po Svetoj Gori, i kad dobi dozvolu, obi\u0111e ih sve, idu\u0107i bos. Kada se vratio u manastir Sava re\u010de igumanu da \u017eeli i on da ispa\u0161ta u samo\u0107i kao \u0161to ispa\u0161taju isposnici, ali mu iguman ne dozvoli. Ipak, Sava se hranio samo suvim hlebom i vodom, a vrlo retko je ku\u0161ao po malo vina i zejtina. Svaku no\u0107, do neko doba, molio se Bogu i metanisao, a uo\u010di nedelje, provodio je na molitvi dok ne ogreje sunce. I\u0161ao je lako odeven i bos i zimi i leti, a od takvog hodanja ko\u017ea na tabanima mu je tako odebljala da je mogao i\u0107i po najo\u0161trijem kamenju. Sava je postao ugled svim kalu\u0111erima i isposnicima svetogorskim.
\nPosle nekoliko godina i Savin otac, Stefan Nemanja<\/strong>, desno, se zakalu\u0111eri u Studenici i do\u0111e svome sinu u Svetu Goru.
\nDo tada u Svetoj Gori nije bilo srpskog manastira. Stefan Nemanja, koji je u mona\u0161tvu dobio ime Simeon, proputuje sa svojim sinom svu Svetu Goru, dele\u0107i milostinju manastirima i isposnicima, i tom prilikom na\u0111e jedno zgodno mesto gde je bio jedan poru\u0161eni manstir i izmoli od gr\u010dkog cara odobrenje da mo\u017ee manastir osnovati. Car im pokloni zemlju i izda hrisovulju kojom njihovu zadu\u017ebinu ogla\u0161ava kao manastir prvog reda – carsku zadu\u017ebinu – u nasle\u0111e njihovim potomcima, i jo\u0161 im pridoda i jedan svoj manastir, Zig.
\nTako Sava sa svojim ocem, a uz pomo\u0107 tada\u0161njeg srpskog \u017eupana Stevana Prvoven\u010danog, podi\u017ee Hilandar, ogradi ga tvrdim gradom i u gradu podi\u017ee kulu kao carski dom i mnoge \u0107elije. Tu se Sava i Simeon nastani\u0161e, \u017eive\u0161e i Bogu moli\u0161e. Nije pro\u0161lo mnogo vremena, a Hilandaru be\u0161e prirodato \u010detrnaest manastira i toliko zemlje da je dve stotine kalu\u0111era moglo u njemu \u017eiveti. No, Simeon je u Hilandaru \u017eiveo samo osam meseci, pa umro.
\nU Hilandaru je Sava prikupio mnogo pobo\u017enih i u bogoslovskoj nauci u\u010denih ljudi, da se brinu o duhovnoj nastavi, te uskoro Hilandar postade kao neka duhovna akademija za sve one koji su \u017eeleli dobiti vi\u0161e bogoslovsko obrazovanje. Tu je Sava sastavio pravila po kojima se imaju vladati kalu\u0111eri i ta su pravila poznata pod imenom Tipik svetog Save.
\nU Svetoj Gori napisao je Sava i \u017eitije svoga oca, prepodobnog Simeona.
\nU to vreme u Srbiji se desi\u0161e ozbiljni doga\u0111aji. Vukan je ustao na svoga brata Stevana Prvoven\u010danog, oteo mu presto, a zemlja je zbog rata i pusto\u0161enja opustela, te zavladala velika glad. Stevan posla pismo Savi u Svetu Goru, i zamoli ga da pohita i do\u0111e u Srbiju, i donese telo o\u010devo, nebili nad mrtvim o\u010devim telom izmirio bra\u0107u. Sava po\u017euri te krene u Srbiju i ponese o\u010devo telo, koje je potom sahranjeno u Studenici. Savi po\u0111e za rukom da izmiri bra\u0107u, i Stevan u znak izmirenja, po\u010dne zidati crkvu \u017di\u0107u. Za to vreme Sava je ve\u0107 bio postao arhimandrit.
\nSava je mislio da se odmah vrati u Svetu Goru, ali ga doga\u0111aji zadr\u017ea\u0161e, te osta du\u017ee u Srbiji. U to vreme, napade na srpske zemlje bugarski vlastelin Strez i Sava ode napada\u010du da ga nagovori da odustane od rata. Strez nije hteo ni da \u010duje te mu Sava naposletku re\u010de: „I mi imamo konja i junaka, a Bog \u0107e videti ko je kriv: mi ili ti“. Te no\u0107i Strez naprasno umre, i u obe vojske, i srpskoj i bugarskoj, verovalo se da ga je Sava ukleo.
\nZa vreme svog boravka u Srbiji Sava je nastojao da se podi\u017eu crkve, ure\u0111ivao je slu\u017ebu u crkvama, po ugledu na slu\u017ebe u Svetoj Gori, uvodio je lepe obi\u010daje, a \u0161tetne iskorenjivao.
\nPosle toga Sava se vrati u Svetu Goru, a odatle ode u Nikeju gr\u010dkom caru Todoru Laskaru i patrijarhu Manojlu, jer su u to vreme Latini (krsta\u0161i) bili zauzeli Carigrad i u njemu vladali. Sava im objasni da je Srbima te\u0161ko da dolaze \u010dak u Nikeju radi postavljanja episkopa, ve\u0107 ih zamoli da oni za Srbiju postave arhiepiskopa, a da ubudu\u0107e sami srpski episkopi biraju arhiepiskopa. Car i patrijarh prihvate ovaj Savin predlog, ali s tim da njega proizvedu za arhiepiskopa. Sava se u po\u010detku opirao, ali na kraju pristade, jer je to bila zgodna prilika, i tako je Sava uspeo da srpska crkva postane autokefalna, tj. nezavisna. Bilo je to 1219. godine.
\nPri povratku u Srbiju, Sava, sada kao arhiepiskop, svrati opet u Svetu Goru, jo\u0161 jednom obi\u0111e sve manastire, u svakom slu\u017ee\u0107i, i proizvode\u0107i dostojna lica za sve\u0161tenike i \u0111akone. Rastaju\u0107i se sa tugom od svoje omiljene Svete Gore, on sa sobom povede nekoliko svojih najboljih u\u010denika, da ih posveti za episkope.
\nDo\u0161av\u0161i u Srbiju, Sava, u dogovoru sa Stevanom i vlastelom, razdeli Srbiju na dvanaest eparhija i ustanovi episkopske stolice, a za arhiepiskopiju odredi \u017di\u010du<\/strong>.
\nU svim ovim eparhijama postavi episkope, za protopopijate protopope; prepi\u0161e svima zakonske knjige i uputi ih kako da zavode red. U ovim crkvenim reformama, Sava je zabranio prino\u0161enje krvnih \u017ertava u crkvi i svetkovine pred crkvom, te sve\u010dare uputio u domove, stvoriv\u0161i tako osnovu za proslavljanje Krsnog imena ili Krsne slave, kako je to u uvodu opisano.
\nKad je uveo red, Sava uo\u010di Spasovdana, 1220. godine, sazove sabor kod \u017di\u0107e, pa tad trono\u0161e \u017di\u0107u i svog brata, dotle velikog \u017eupana Stevana, miropomaze i ven\u010da kraljevskom krunom. Tako Stevan posta prvi kralj srpski. Posle svega ovoga, krene Sava u „kanonsku vizitaciju“ po celoj dr\u017eavi i svuda je u\u010dio, upu\u010divao i jeretike (bogumile) obra\u0107ao u pravoslavlje.
\nPosle nekog vremena, krene na Srbiju ugarski kralj Andrija, sa velikom vojskom. Sava ode k njemu da ga odgovori od rata, a kralj mu re\u010de: „Kad si svetitelj, u\u010dini kakvo \u010dudo, pa \u0107u ti poverovati i poslu\u0161ati“. Sava se pomoli Bogu, te usred naj\u017ee\u0161\u010de letnje vru\u010dine pade krupan grad, od kojeg i ugarska vojska nastrada; i kralj videv\u0161i to \u010dudo, vrati se natrag.
\nPred smrt svoga brata Stevana, Sava je i njega zamona\u0161io i dao mu mona\u0161ko ime Simon, a po\u0161to je Stevanovog sina Radoslava postavio za kralja, po\u017eele da ispuni soju davna\u0161nju \u017eelju. Zato se ukrca na la\u0111u i otplovi u Palestinu, gde je pohodio sva sveta mesta. U povratku svratio je u Svetu Goru, pa se vrati u Srbiju.
\nPrva mu je briga bila da opet proputuje kroz narod, i on ponovo preduzme „kanonsku vizitaciju“, dele\u0107i svud savete za bogougodan i \u010destit \u017eivot. Ova Savina putovanja i pouke i danas su se sa\u010duvale u predanju srpskog naroda, u mnogim pri\u010dama i anegdotama. Posle \u0161est godina podi\u017ee se buna protiv kralja Radoslava. Sava okruni kraljevskom krunom brata mu Vladislava, a Radoslava zakalu\u0111eri u Studenici, nadenuv\u0161i mu ime Jovan Monah.
\nPosle toga Sava re\u010de kralju da namerava sasvim ostaviti vlast i da \u017eeli jo\u0161 jednom da pohodi sveta mesta. Kralj i velika\u0161i su ga odgovarali od te namere, ali ga nisu mogli odvratiti. Na saboru u \u017di\u010di, Sava izabere i posveti za arhiepiskopa Arsenija, a on ode u Dubrovnik, gde se ukrca na la\u0111u i otputuje u Jerusalim. Odatle je i\u0161ao u Aleksandriju, Vavilon, u Egipat, na Sinajsku Goru, Antiohiju i u sva zna\u010dajnija mesta koja se pominju u Bibliji. Svuda je lepo do\u010dekan, pa i od sultana. I muhamedanci su mu prilazili, ljubili ruku ili mantiju i govorili: „Jo\u0161 ovakva hri\u0161\u010danina vala ne videsmo; doista je Bo\u017eji \u010dovek, kao \u0161to smo i \u010duli“.
\nSava je dugo vremena boravio po svetim mestima, pa po\u0111e natrag u otad\u017ebinu. U putu na la\u0111i se razboli i njegovi se u\u010denici upla\u0161ine da ne umre, ali se on pridigne i sretno prispe u Carigrad. Iz Carigrada Crnim morem do\u0111e u Bugarsku, gde ga bugarski car Asen, tast tada\u0161njeg srpskog kralja Vladislava, uz veliku sve\u010danost doprati do Trnova. Sava odsedne u carevom dvoru, a kako je nastupao veliki praznik Bogojavljenje, po \u017eelji cara i patrijarha Joakima, Sava je na Krstovdan, uo\u010di Bogojavljenja odslu\u017eio slu\u017ebu i okropio cara i narod. Car se spremao u lov u planinu, pa zamoli Savu da ostane u njegovom dvoru do Vaskrsa, da se dobro odmori od puta i dok ne pro\u0111e ljuta studen i zima. No, tek \u0161to je car oti\u0161ao, Sava se opasno razbole. Osetiv\u0161i da mu se \u010das smrtni pribli\u017euje, on odredi koje \u0107e se stvari, mo\u0161ti i darovi, koje je sa sobom iz svetih mesta nosio, odneti u Studenicu, koje u \u017di\u010du pa jedne no\u0107i mirno i tiho u svojoj 67. godini ispusti svoju svetiteljsku du\u0161u. Sahrani\u0161e ga u Trnovu u crkvi 40 mu\u010denika.
\nPosle nekog vremena, srpski kralj Vladislav, na molbu arhiepiskopa Arsenija, zamoli svog tasta Asena da mu dozvoli da mo\u0161ti svetog Save prenese u Srbiju, ali Asen odbije. Kralj Vladislav po\u0161alje mnogobrojno poslanstvo i opet zamoli za mo\u0161ti svetiteljeve, ali Asen opet, po savetu svojih boljara, odbije i tu molbu. Na kraju se sam kralj Vladislav digne i sa velikom svitom od vladika, igumana, popova i \u0111akona, i sa silnim blagom, ode u Bugarsku, te jedva umoli cara i bugarskog patrijarha za Savine mo\u0161ti.
\nPrenev\u0161i telo svetog Save u Srbiju, polo\u017ee ga s velikom sve\u010dano\u0161\u0107u u grob u manastiru Mile\u0161evu, koji je kralj ranije bio pripremio. Tu je svetiteljevo telo neko vreme po\u010divalo, a posle bude izva\u0111eno i postavljeno u \u010divot na sredini crkve, gde je narod dolazio da ga vidi, da mu se moli i pokloni, i da tra\u017ei leka i pomo\u0107i svojim nedu\u017eima.
\nKad nastado\u0161e ljuta vremena osmanlijske vladavine, Turci su se trudili da uni\u0161te sve tekovine iz slavne srpske pro\u0161losti, koje su srpskom narodu ulivale nadu i samopouzdanje, te tako do\u0111e red da i mrtvo telo svetoga Save oseti tu silu, jer i mrtav sveti Sava je svoj narod u\u010dio.
\nPo zapovesti sadrazama Sinan-pa\u0161e, koji be\u0161e Srbin – poturica, telo svetog Save je done\u0161eno iz Mile\u0161eva u Beograd, na Vra\u010dar, i 27. aprila 1595. na vinovoj lozi spaljeno, a pepeo razvejan. Na tom mestu je podignuta veli\u010danstvena crkva, Hram svetog Save, kao spomenik svome svetitelju.
\nSveti Sava je umro 12. januara, i u crkvenim knjigama toga dana se bele\u017ei i spominje, ali se spomen njegov \u010dini 14. januara po starom kalendaru – 27. januara po novom.
\nNeki misle da je to stoga \u0161to je proteklo dva dana od smrti njegove dok je glas o smrti stigao u Srbiju, i da je spomen njegov po\u010deo da se obavlja svake godine onog dana kada je glas stigao. Drugi opet misle da je sveti Sava sahranjen 14. januara i da mu se zato u taj dan \u010dini spomen. Tre\u0107i smatraju da je Sava umro u subotu 12. januara 1236. godine, a srpska ga crkva slavi 14. januara zato \u0161to, po crkvenom ustavu, ni jedan svetac ne bi mogao imati samostalne slu\u017ebe u poprazni\u0161tvu Bogojavljenja za nedelju dana od Bogojavljenja. Da ne bi osniva\u010d srpske pravoslavne crkve ostao bez samostalne slu\u017ebe, srpsko sve\u0161tenstvo je odavno premestilo praznovanje njegove uspomene od 12. na 14. januar, to jest prvog dana u koji, po Bogojavljenju, mo\u017ee biti samostalne slu\u017ebe.
\nSvetog Savu slave i drugi pravoslavni narodi, Rusi, Bugari, Grci…
\nNa ikoni se sveti Sava predstavlja u arhijerejskom ornatu, kao kad je slu\u017eio dr\u017ee\u0107i u levoj ruci arhiepiskopski zezal, a desnom blagosiljaju\u0107i, a na slici koju je izradio slikar \u00d0orde Krsti\u0107 („Sveti Sava blagosilja Srp\u010dad“), uz dozvolu mitropolita Mihaila, za model je uzet prota Miloje Barjaktarevi\u0107 iz Kragujevca. Kao \u0161kolski patrona svetog Savu su slavile sve srpske \u0161kole do drugog svetskog rata, a kratko vreme i posle rata.
\nU Kraljevini Srbiji ustanovljen je bio orden Svetog Save, kojim su odlikovani zaslu\u017eni ljudi, naro\u010dito na prosvetnom polju. Jo\u0161 je car Du\u0161an, smatra se, ustanovio orden Svetog Save, kojim je obdarivao zaslu\u017ene ljude.
\nO svetom Savi postoje mnoge anegdote i pri\u010de, ali je narod ispreo i prave legende, u koje je uneo i elemente mnogih ranijih mitova. On je putuju\u0107e bo\u017eanstvo, putuje po srpskim zemljama, zavodi red i blagostanje, u\u010di narod kako da ore, kopa, kresanjem ognjila kako da dobije vatru, zene u\u010di da kuvaju, mese hleb, tkaju, pletu, prave sir i kiselo mleko, kova\u010de da kuju gvo\u017ede, kako se sadi loza, kako se dobija vino…
\nPo legendama on je oduzeo \u0111avolu Sunce, povratio slepom vid, o\u017eivljavao mrtve, bolesnicima vra\u0107ao zdravlje, pretvorio skorup u kamenje a svoje hrtove u vukove, razgovarao sa \u017eivotinjama, proklinjao svakoga ko bi mu prkosio, a kletve bi mu se ispunjavale.
\nDodirom njegove \u0161take potekla bi voda iz kamena, pretvarao je ljude u \u017eivotinje, otvarao zaklju\u010dana vrata, presu\u0161ivao vode, spasavao ljude od \u0111avolje vlasti, pokretao jezera, gradove pretvarao u jezera, stvorio medveda, vuka, vevericu.
\nKao za\u0161titnik vukova, na svoj dan Sava se popne na kru\u0161ku, pozove sve vukove, nahrani ih i odredi \u010dije torove ima da pose\u0107uju za godinu dana.
\nMnogi poste za svetog Savu nedelju ili petnaest dana i toga dana ne jedu meso \u010detvorono\u017enih \u017eivotinja, da ne bi vukovi klali stoku.
\nAko zagrmi na dan svetog Save onda \u0107e, po narodnom verovanju, nastati veliki doga\u0111aji na zemlji: „Grom zagrme na svetoga Savu, usred zime kad mu vreme nije“.
\nIma prili\u010dan broj izvora koji se nazivaju po svetom Savi i oni su lekoviti, jer ih je Sava otvorio dodirom svoje \u0161take o kamen.<\/p>\n

HIMNA SVETOM SAVI<\/p>\n

Uskliknimo s ljubavlju
\nSvetitelju Savi
\nSrpske crkve i \u0161kole
\nSvetiteljskoj glavi
\nTamo venci tamo slava
\nGde na\u0161 srpski pastir Sava.
\nPojte mu Srbi
\nPesmu i utrojte!
\nS neba \u0161alje blagoslov
\nSveti otac Sava:
\nSa svih strana svi Srbi
\nS mora i Dunava
\nK nebu glave podignute
\nSavu tamo ugledajte<\/p>\n

Savu srpsku slavu,
\nPred prestolom
\nTvorca!
\nBlagodarna Srbijo
\nPuna si ljubljvi
\nPrema svome pastiru
\nSvetitelju Savi.
\nBosna i Hercegovina
\nSvetog Save dedovina<\/p>\n

S tobom slave slavu
\nSvetitelja Savu.
\nZdravo Sreme, Banate,
\nI Srbijo Stara;
\nRavanice \u010duvaj nam
\nTelo Knez Lazara;
\nCrna Goro sestro mila,
\nZdravo i ti s nama bila,<\/p>\n

Da slavimo slavu,
\nS vetog oca Savu.
\nMile\u0161evo slavi se
\nTelom Svetog Save,
\nKoga slave svi Srbi
\nS obe strane Save;
\nSinan – pa\u0161a vatru pali
\nTelo Svetog Save spali,
\nAl, ne spali slave,
\nNiti pomen Save.
\nDa se srpska sva srca
\nS tobom ujedine,
\nSunce mira, ljubavi,
\nDa nam svima sine,
\nDa \u017eivimo svi u slozi,
\nSveti Savo, ti pomozi.
\nPo\u010duj glas svog roda
\nSrpskoga\u00a0 naroda<\/p>\n

 <\/p>\n

izvor teksta:\u00a0 http:\/\/www.crkvenikalendar.com\/slave\/2701.php<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Proslava \u0161kolske slave\u00a0 po\u010dinje u\u00a0 11 \u010dasova\u00a0 27.01.2015.g.\u00a0 se\u010denjem slavskog kola\u010da u Sabornoj crkvi ro\u017edestva Presvete Bogorodice u Zaje\u010daru. U okviru proslave dana Svetog Save \u00a0\u00a0 27.01.2015.g. bi\u0107e\u00a0 je odr\u017ean odeljenjski turnir u stonom tenisu.\u00a0 U\u010denici su za ovu priliku spremili\u00a0 prigodni program\u00a0 i akademiju na kojoj \u0107e biti podeljene pohvale i nagrade\u00a0 najboljim u\u010denicima […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[4,7],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/476"}],"collection":[{"href":"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=476"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/476\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":481,"href":"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/476\/revisions\/481"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=476"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=476"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/novine.tsz.edu.rs\/site\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=476"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}